Nova Evropa

М. Горки — А. Амфитеатров. Два јубилеја (1892—1932—1882).

Два врло позната савремена руска писца — Максим Горки и Александар Амфитеатров — прошле јесени прославили су своје јубилеје дугог и славног служења руској књижевности. У њихову стварању, у погледима на свијет и схватању многих важних умјетничких и друштвених проблема, а поглавито у борбености темперамента и тумачењу мисије и значења дужности писца-умјетника и публицисте, има много сличног и заједничког, што даје нарочит разлог за паралелну карактеристику ове двије сликовите појаве на руском књижевном и културном обзорју, утолико прије што се уједно јасно виде узроци који сада руски народ дијеле на два табора — совјетски и емигрантски.

Савременици, готово истовремено ступивши на поље књижевног стварања (Амфитеатров — 1882, а Горки — 1892), оба ова писца одгојена су у истом друштву и истој атмосфери, одано служећи истим идеалима и борећи се под истим заставама. Али их је Октобарско-бољшевичка Револуција бацила на разне стране: М. Горки је постао услужан и вјеран пјесник комунизма, напустивши »чисту« умјетност, и сву је своју снагу, своје надахнуће, свој ауторитет ставио у службу бољшевизма, док се Амфитеатров нашао у емиграцији, служећи прогоњеној идеји нацијоналне Русије. Горки ce разочарао у руском народу, напосе у руском сељаку (»мужику«), и пренио је своју љубав на протеларијат, док је Амфитеатров још јаче заволио свој народ, који је прошао надчовјечне патње и муке. Оба писца, страствени и темпераментни борци за интересе друштва и народна права, упркос свог готово опречног схватања ових појмова, у новије доба слични су баш у овом борбеном настојању, и након многих деценија рада они су још увијек најкарактеристичнији заступници савремене књижевности која, под утјецајем судбоносних догађаја задњих година, нарочиту пажњу посвеЋћује друштвено-политичким питањима. Тиме су они знатно ојачали струју друштвености, која је одувијек била карактерном ознаком руске књижевности. Сачувавши своју снагу, таленат, и' борбеност, они нису заспали на ловорикама, и нису прешли у 'категорију мртвих класика, већ са младеначким полетом раде и данас. |

(Осамдесетих година минулог стољећа, у друштву и књижевности Русије владала је тмурна разочараност. Интелигенција је изгубила вјеру у сељака, преживљујући с муком рушење свог старог идеала, који је инспирисао био читаву

464