Nova Evropa

Mesto političkog pregleda. O sovjetizmu i parlamentarizmu.

(Altera pars.)

U broju »Nove Evrope« od oktobra 1933 izišao је род богnjim maslovom zanimljiv članak saradnika »Nove Еугоре«, Veselma M. Vukićevića, koji tretira jedno od najaktuelnijih i najkrupnijih pitanja sadašnjosti, a s kojim se načelno ne slažem, ostajući i dalje na tačci gledišta parlamentarne demokratije, iako dobro znam da je i ova demokratija u krizi i da ima velikih i neospornih mam4.

Prvo, da ispravim jednu čisto istorijsku grešku G. Vukićevića, Govoreći o tome kako su boljševici rasterali Konstituantu, u kojoj su dobili sveđa oko četvrtinu mandata, G. Vukićević piše: »Ljenjin je izvršio svoj 18. Brimer brže i bolje od Napoleona Bonaparte, i čineći to on je dobro znao da se ruski narod ne interesuje ni malo za živoi Parlamenta«. Stvari su, medjutim, stajale ovako. Po celoj Rusiji vršene su velike demonstracije u korist Konstituante, na sam dan njena sastanka, pa su u samom Petrogradu boljševici te demonstracije, preležno radničke i nenaoružane, ugušili u krvi. Na svojoj prvoj 1 Jedinoj sednici, Konstituanta je zaključila, i to jednoglasno, da se Rusija proglasi konačno federativnom demokratskom republikom, juridički zbacivši dinastiju Romanova Holštajnskih; a onda, da bi odmah dala socijalnu sadržmu toj Republici, Konstituanta je prešla na уебапје о zemlji i izglasala je predaju zemlje bez otštete vlasnika u svojinu celoga naroda; pošto je ovaj veliki princip, opet jednoglasno, prihvaćen, prešlo se na diskusiju i Slasanje o njegovim pojedinim detaljnim odredbama u pogledu sprovodjenja, u korist radno8 naroda i privrede zemlje. Usred ovog posla, koji bi doneo blagostanje najširih narodnih Кгиgova Rusije, sednica je nasilno prekinuta od strane rulje mornara, koja je »čuvala« Konstituantu; a nekoliko dana kasnije, Savet Narodnih Komesara je i formalno, protupravno, raspustio Konstituantu, koja je pala na pitanju priznanja ondašnje Koalicijone Vlade {boljševika i levih es-era). Istovremeno su razjureni Sveruski Seljački Sovjet i druđe demokratske ustanove, pa i gradska veća i oblasne, sreske, i druge skupštine i odbori na selima, jer su boljševici u većini tih ustanova bili u manjini. ponekad iščezavajućoj. Malo kasnije -— na pitanju mira —- raspala se koalicija levih es-era i boljševika, te odonda Komunistička Stranka vlada bez koalicije i diktatorski nad Rusijom, ukinuvši štampu i zabranivši sve stranke. Medjutim, u toku godine 1918 pokazalo se da Ljenjinov »18. Brimer« nije išao baš tako lako, glatko, i beskrvno. II krajevima бде зи ђоЦхе-

26