Nova Evropa
prema proizvodnji, ali bi podizanje cena samo u tom slučaju značilo na duže vreme i povećanje kupovne snage, ako bi se i prihodi povećali; a prihodi bi se samo onda povećali, ako bi cela
privredna delatnost kremula snažno napred, čemu — Како геkosmo —- stoje na putu mesamo palitičke i funkcijonalne već ı
organske teškoće, koje se samo medjunarodno mogu ukloniti, 1 tako se stvara onaj fatalni circulus vitiosus, Devalvacija valute kao pokretač cena i privredne delatnosti ostaje, dakle, sumnjiva mera, koja bi na duže vreme izazvala reakciju konkurenata, te bi se morala sve donde obnavljati dok ne bi prošutala 1 wništila i sebe i druge. Kraj svega toga, Amerikanci i naučno dokazuju, da je povišenje cena putem reflacije nesamo mošuće nego i potrebno, i jedna od glavnih teorija na Којој зе еКзрегипепа! osniva tvrdi, da kriza potiče od prezategnutosti naročito kratkoročnih kredita i od nepovoljnih uslova pod kojima se ti krediti likvidiraju; njihova likvidacija, naime, vodi preko usporavanja cirkulacije novca k зпамапји сепа: Кад cene padaju, raste vrednost novca i vrednost još nelikvidiranih dugova, a to znači deflaciju, Po autoru ove teorije (Irvmgu Fišeru), tu deflaciju valjalo bi pobijati reflacijom, tako da bi se cene za vreme likvidacije dušova dovele na prosečni nivo cena iz vremena kada su dugovi pravljeni; a čim bi se taj nivo postigao, valjalo bi stabilizovati cene, Kada bi se ta reflacija provela blađćovremeno, kriza bi se izbegla, Ta je reflaciju G. Rozevelt nagovestio marta 1933 dakle već kada je privreda stajala pred slomom, pa ipak je ı samo to nađoveštavanje dovoljno bilo da se slom spreči,
Od sveđa ovoga je tačno, da se pojedinačno ni inflacija ni deflacija ne može sprovoditi s istom okruinošću i bezobzirnom doslednošću kako se recimo sprovodi jedan zakon, ne može ni u normalno vreme, a kamo li sada, kada se na putu medjunarodne razmene dobara svaki čas dižu nove vetrenjače, Ima u radu tako složene i raznolike dinamične aparature kao što je privredni život kritičnih faza i momenata kada ne dostaje vazduha privredi, te kada je mflacija ona oduška koja Joj se daje da bi do toš vazduha došla, Kada bi sve države, ili bar one gčlavne, pravile inflaciju, ona bi postala medjunarodna, imala bi dakle povoljno dejstvo, a isključila bi nepovoljne reperkusije i usled toga reakciju drugih zemalja, Isti je slučaj i sa deflacijom: ne može jedna ili druša zemlja praviti deflaciju kad većina zemalja pravi inflaciju, U proleće 1933, kada se Amerika nalazila pred socijalnim i privrednim slomom, reflacija se smatrala kao jedini još upotrebljiv lek za spasavanje; tada je veći samo predskazivanje ovog leka imalo povoljno dejstvo, Medjutim ono što se nekom pruža kao lek ne može mu se pružiti i kao redovna hrana, Ako se, primera radi, kod ove teorije likvidacije dugova ograničimo jedino na odnos reflacije prema problemu prezaduženosti i likvidacije duđova, onda bi se ta reflacija mo-
85
ари u U а