Nova Evropa

Чешка музичка уметност после Рата;

Дати синтетичан преглед свега што је после Рата урађено у области чешке музичке уметности, није лако, јер поратне године не сачињавају временски ограничен перијод. Лакше је то учинити на пољу извршне уметности за коју је преврат значио етапу. -

Преврат је, пре свега, допринео да падну и последњи остаци чешке зависности од Немаца. Прашка »Чешка филхармонија«, која је до преврата имала на челу капелника с веома утраквистичким уверењем, постала је чисто чешким оркестром; прашки Конзерваториј, на коме се дотле предавало чешки и немачки, претворен је у државни институт само с чешким језиком; и напокон »зфахуоузке фуадјо« (Сталешко позориште), на коме се глумило само немачки, постало је, поред Народног Позоришта, другом државном сценом. Поред Прага, такође Брно и Братислава почели су да јаче наглашавају своје претензије на учествовање у уметничком раду. Притом се са свих страна пазило, да се главне музичке институције снабдеју потребним материјалним средствима; и да им се на чело поставе личности заиста репрезентативне. То се најбоље може видети на прашком Државном Конзерваторију, где су намештени готово сви истакнути композитори и извршни уметници. За музичаре су установљене државне награде (које су подељиване сваке године 28. октобра), а материјална ситуација музичара је. знатно побољшана, поименце деловањем ванредно добро организованог Заштитног Удружења.

Случај је хтео, да је две године после преврата (у децембру 1920) умро шеф опере Народног Позоришта Карел Коуаћо1с, који је управу те институције водио пуних двадесет година; његова управа значила је неговање и изграђивање оперног репертоара на принципу превлађивања домаће уметности, а његов наследник, Отакар Озтг611, несамо да је задржао те смернице него је још јаче нагласио њихову вредност. Цели циклуси опера, приказивани поводом значајних годишњица, вршили су задатак да се постепено у репертоар Народног Позоришта сместе све вредне. творевине из пера чешких уметника: тако је године 1924 (када се навршило сто година од рођења Сметане) приређен циклус оснивача чешке музике; године 1925 дошао је циклус опера и сценских мелодрама Здењка Фибиха (поводом двадесетогодишњице његове смрти); године 1929 опремљена су у циклусу сва драматска дела Антоњина Дворжака, (умрлог 1904). Онда се приступило циклусима живих композитора: Ј. Б. Ферстера (1929) и Витјеслава Новака (1930).

255