Nova Evropa

зултати на другим пољима не би се могли применити ни увести у живот без њене помоћи. Политика даје власт, државно кормило; егзекутиву.

Али политика има, и преко овога, јачи и дубљи значај, поготово у данашњем часу узбурканог живота: она удара стварне темеље за нов живот народа и државе, тако да она овај живот обнавља, даје му нов смисао, и упућује будући развитак у одређену и смишљену правцу. И Југословенски Покрет мора ући у политику, смело и енергично, у циљу остварења својих идеја и у циљу извршења своје мисије. Нема сумње да ће и његова политичка борба бити, на крају крајева, борба о власт и одржање на власти; али то неће бити слепа борба само ради користи и господарења, већ борба о власт ради виших идеја и њихова остварења. У политичкој борби, Југословенски Покрет може се састојати и од више партија и струја, које се могу међусобно у појединостима и неслагати, али које имају у основном ставу заједничко гледиште као динамичке снаге према статичком староме нацијонализму. Кад чисту политичку акцију оставимо на страну, онда нам се сва пажња управља на оно што је данас пре свега актуелно и сваком видљиво: на социјално-економска питања. Југословенски Покрет мора ту продрети у што шире слојеве народа; ту је његов терен за задобијање већине, без демагогије, старих навика и преживелих средстава традицијонализма. Али, улазећи у ово питање, не сме се приступити његову решавању једнострано: заклињањем на један принцип или на једну доктрину, било капиталистичку, марксистичку, или коју другу. Привредна питања су данас нарочито актуелна и у Западној и у Средњој Европи, у свету уопште, па се мора настојати да се схвати тежина проблема у њиховој целокупности, користећи се искуством стеченим од других народа, који су нас у развитку претекли или који су по цену огромних напора и великих жртава коракнули знатно унапред у задње доба (резултати постигнути у Русији). Не ради се о неком искључивом и коначном решењу овог светског и европског проблема, већ о што свестранијем улажењу у његово решавање, о чврстој вољи и од ње произашлој акцији, или бар о пуном суделовању у овакој акцији.

Социјално-економско питање је у првом реду европско и светско; оно је заједничко свима народима, па је тиме и наше питање. Само, иако је ово питање од највеће важности, те морамо у његову решавању суделовати са највећом пажњом и највећим напорима, ми ипак у томе решавању не можемо и нећемо дати нешто типично и битно наше. Али зато на подручјима куда се други краци социјалног проблема пружају можемо и треба да дамо нешто типично и

303