Nova Evropa

materijalnim ciljevima, kao naprime: da garantuje izvesno blagostanje i relativno mirne društvene odnose, jer da se to ostvari dovoljan je jedan administrativni savet, Država nije ni produkt čiste politike bez veze sa materijalnom i kompleksnom stvarnošću života pojedinaca i naroda. Država, kako je Fašizam zamišlja i ostvaruje, jeste duhovna i moralna činjenica, jer ona konkretizuje političku, pravnu, i ekonomsku organizaciju naroda, a takva organizacija, u svome postanku ı u svome razvoju, jeste manilfestacija duha, Država jamči za unutrašnju i spoljnu sišurnost, ali ona takodje čuva ı dalje predaje narodni duh kako se on, tokom vekova, ispoljio u jeziku, u običajima, i u veri, Država nije samo sadašnjost već i prošlost, a nadasve budućnost. Prelazeći uske Sranice individualnih života, Država predstavlja imanetnu svest nacije, Forme pod kojima se države javljaju, menjaju se, ali nužda ostaje, Država formira pojedince u gradjanskim vrlinama, čini ih svesnima njihove misije, vodi ih ka jedinstvu, — ona putem pravde dovodi u sklad njihove interese, Ona prenosi tekovine misli na polju znanosti, umetnosti, prava, i ljudske solidarnosti. Država diže ljude iz elementarnog plemenskog života na viši ljudski izraz vlasti, tojest, na imperiju, Država poverava vekovima imena onih koji su ginuli za njenu celinu i pokoravali se njenim zakonima. Država ističe kao primer, i preporučuje budućim pokolenjima, vojskovodje koji su povećali njen teritorij, i genije koji su je ovenčali slavom. Kad osećaj Države oslabi, te kad prevladaju razarajuće 1 centrilugalne tendencije pojedinaca ili grup4, narodi kroče svome sumraku,

Od 1919 naovamo, sveopšta ekonomska i politička evolucija Još je više pojačala ovu doktrinarnu poziciju, Država je postala jaka kao div. Ona može da razreši dramatske oprečnosti kapitalizma, Ono što se naziva »krizom« ne može se rešiti drukče do putem Države i u Državi samoj, Gde su seni Žila Simona (Jules Simon) koji je, u praskozorju liberalizma, proglasio da »Država mora ići zatim da postane bescilnom, i da mora sebi pripremati ostavku«? Gde su seni Makaloha (MacCulloch), koji je u drugoj polovici prošloš veka govorio da Država mora da se čuva da previše ne vlada? Šta bi danas, kod neprestanih traženih i neizbeživih inter. vencija Države u ekonomskim stvarima, rekao Englez Bentam (Bentham), prema kome industrija ne traži drugo od države do da je ostavi na miru, ili Nemac Humbolt (Humboldt), koji kaže da najboljom Državom treba smatrati »dokonu« Državu? Istina, druga generacija liberalnih ekonomista bila je manje ekstremistička od prve, a Smit (Smith) je čak — iako oprezno — otvarao vrata intervencijama Države u ekonomskim pitanjima. Ako liberalizam znači pojedinca, Fašizam znači Državu, Ali, Fašistička Država je jedinstvena, i ona je originalno delo, Ona nije reakcijonarna već revolucijonarna, u tome što unapred rešava izvesna univerzalna pitanja koja se postavljaju na druđo mesto; i to u politici, usled partijske pocepanosti, zloupotrebe moći, i neodgovornosti Skupštine; u privredi, usled sindikalnih funkcija, uvek brojnijih i moćnijih: u radničkom i industrijskom sektoru, usled njihovih sukoba; u moralu, iz potrebe reda, discipline, i pokoravanja zakonima Domovine, Fašizam ište da Država bude јака, огбаnična, i da, u isto vreme, počiva na širokoj pučkoj osnovi, Fašistička Država stekla je sebi pravo na ekonomskom polju, i tako, preko korporativnih, socijalnib, i odgojnih ustanov4, koje je ona stvorila, osećaj Države siže do poslednjih ogranaka naroda, tako da se u Državi kreću, uokvirene u odgovarajućim organizacijama, sve političke, ekonomske, i duhovne snage nacije, Država koja se oslanja na milijone pojedinaca, koji je svesno pri-

369