Nova Evropa

dana po šest stotina pisama s potpisom »Narodna Alijansa«, uz molbu da se načini šest novih prepis4, Na nesreću, decembra meseca, za vreme jedпоб kratkoš puta koji sam morao učiniti u inostranstvo, Policija je uhapsila dva moja prijatelja koji se behu primili da u mome odsustvu otpremaju ova pisma, Oni su stavljani na muke i osudjeni na petnaest dodinš tamnice. Jedan od njih, Mario Vinčigvera, jedan od najboljih talijanskih pisaca, kritičar književni i umetnosti, iako зјађоба zdravlja, ostavljen je kroz čitavu jednu noć (decembarsku) potpuno 860, na doksatu policijske zgrade; a onda je dobio toliko udaraca po gdlavi, da je ostao sasvim бјић na jedno uho. Bacili su ga u samicu dušu i široku po dva metra, u kojoj nije bilo ni stoca da sedne, te u kojoj su mu svakosS jutra i postelju oduzimali, Tek na proteste stranih novini i uglednih političara endleskih i američkih, popravljeno je stanje u kom se nalazi. Musolini im je čak ponudio, obojici, i slobodu — ako pismeno zamole milost; ali su oni to odbili,

Onoga dana kada sam pročitao vest o hapšenju mojih prijatelja, imao sam nameru da predjem granicu i vratim se kući u Italiju, U prvi mah, naravno, hteo sam se vratiti u Rim da delim njihovu sudbinu; ali mi je ubrzo palo na um, da se vojnik ne sme predati neprijatelju, već da mora nastaviti borbu do kraja. I odlučih se odmah da podjem doduše u Rim, ali ne da se predam, već da nastavim rad Alijanse na taj način šio ću baciti iz zraka četiristotine hiljada letaka, a onda, bilo podinuti u boju, bilo povratiti se otkuda sam pošao pa pripremiti nov napadaj. Nikada još nebo Rima nije napadnuto od neprijateljskih aeroplanova. Ja ću biti prvi, rekoh u sebi; i odmah otpočeh spremati se na ovaj podvisš, Nije' bilo lako, jer je čoveku-pesniku oduvek teško padalo zaradjivati i sami kruh; a ako je u izdnanstvu, i još uza sve naidje doba krize, kakvo čudo da padne na najtanje Srane boemskoga života. Osim toga, nisam znao ići 11 па дуоtočku, a kamo li na aeroplanu! Počeo sam s tim, da sam dobio nameštenje kao portir u hotelu »Viktor Emanuel IHHL«, rue de Ponthieu. I nisam bio samo portir, nego ujedno i direktor i telefonist... Pri svem tom, pored obračuna pekarskih i priznanica gdostima hotela, dospeo sam da napišem Poruku Kralju Italije i da proučavam kartu Tirenskoga Mora,

Produženje mojih priprema bilo bi najzanimljivija strana ove moje pripovetke, ali ona — nažalost — mora ostati tajnom. Početkom maja izvršio sam svoj prvi let, sam, u jednom aparatu tipa »Farman«, u okolini Versaja, Kasnije, čuvši da je moja tajna ipak doprla do ušiju iašističkih, iščezao sam za neko vreme, i pojavio se opet, pod drućim imenom, u Englesko. 19. jula pošao sam iz Kana, na jednom engleskom biplanu, noseći sa sobom 80 kilograma tiskanica, Budući da sam do tada učinio sveBa pet sati letenja sam, to sam i ovaj put išao sam, da ne bih dovodio ı opasnost život kakova prijatelja, Nažalost, deilekt na motoru prekide moj podvig na obali Korzike, i ja sam morao potražiti spas u begstvu, ostavivši aeroplan na licu mesta. Moja namera bi, na taj način, otkrivena, U Italiji su lako pogodili, ko beše tajanstveni pilot, A policija u Engleskoj i Francuskoj utrkivaše se ko će me pronaći; čak su se svadili oko moga portreta! Neka mi oproste što sam im zadao toliko briga... Najgore je bilo to što sad nisam mogao više računati na iznenadjenje, najglavniji uslov za uspeh. Ipak, Rim postade za mene ono što je Kap Horn bio Letećem Holandezu: živ ili mrtav, ja sam se zavetovao da ću onamo stići, Moja smrt, (iako пероgodna lično za mene, jer bih imao još toliko toga da posvršavam) samo bi povećala uspeh moga leta. Kako su opasnosti sve pri povratku, ona bi mogla uslediti tek pošto dostavim svojih 400,000 pisama, koja će na taj

378