Nova Evropa

цима, и што је то чиме им се најбоље помаже, не на изглед него стварно. Ко ће рећи, да су искрена жалост и одавање пијетета условљени скрштањем руку и приређивањем парастоса у одређеним роковима; држимо, напротив, како рекосмо, да нас време баш сада »нука хитро радит«, и да нам је стога најпреча дужност тражити и остварити што хитније концентрацију свих народних снага, будући да је истргнут из наше средине онај који је водио и који је био спреман да узме сам на себе »одговорност пред народом и пред историјом«.

Нико, притом, не превиђа важност спољашње ситуације у овоме тренутку. Без обзира на емигранте и атентаторе, који су средство и оруђе, очигледно је да се иза њих диже фронт, који нам прети отворено и цинички, те којему се налазимо насупрот. Једва се може веровати, да су се званични фактори неких наших суседа у толикој мери упустили у крваве авантуре, иако нам се већ одавна чудно чинило држање фашистичких црних кошуља и Гембешових »пробуђених Маџара«. Али баш зато што смо свесни опасности, и што знамо с ким имамо посла на нашој западној и северној граници, сматрамо да је тежиште за нас и данас, као и за све време од Рата, па данас можда више него икада, код нас код куће, јер само сложни и уједињених снага моћи ћемо одолети навали која је уперена — засад потајно — противу нас и наше земље. То треба да имамо стално пред очима; али то, наравно, не искључује потребу, да предузимамо све што до нас стоји, и што је у нашој моћи, да се не скрене позорност иностранства са података утврђених и изнесених на видело приликом Марсељског Атентата и поводом истраге о њему, те да се не допусти да кривци и зачетници измакну, као што су увек досад поводом разних »афера« на наш рачун, и да се »ревизијонистичка« кампања несметано настави. Само, ми не прецењујемо оно што ће у том погледу, у данашњим приликама, моћи да учине Лига Народа и добронамерни пријатељи, у нашој близини или далеко од нас, и велики и мали; а и не придајемо тому одвише важности, будући да нам Краља никакве »санкције« повратити не могу. На другој страни, не треба сметнути с ума ни овај моменат: и да не знамо, као што знамо, да код наших суседа који овде долазе у обзир не тече мед и млеко и не цветају руже, у политичком и економском смислу, — шта се мора закључивати о правом стању ствари које тамо влада, кад њихови водећи чиниоци прибегавају тако десператним мерама као што су, у нашем веку, унајмљивање дезертера и очајника и њихово припремање и вежбање у оружју за убијства и атентате» На што су спали велики војсковођа у Риму и његови сателити у Бечу и Будимпешти, тим некада центрима културе и »културтрегер-

402

верне етен