Nova Evropa

мање успјеха него што их остварује Њемачка. Народни Социјализам надовезује с поштовањем на културне тековине прошлости. Бољшевизам не признаје ове вриједности прошлости него записује почетак људске историје од дана порода марксизма. Народни Социјализам назријева у приватноме власништву виши успон у господарском развоју друштва, који потпуно одговара разликама у улогама настојања и труда; Бољшевизам поништује приватно власништво, а с њим и приватну иницијативу и лично весеље ради особне одговорности. Осим ових разлика, постоје и друге запреке. Успркос свега тога, нека се свак ограничи нато да води пропаганду у границама своје земље. Уз те резерве, и с Русијом се може доћи до споразума о ненападању, иако не и о помоћи.

У рабош совјетизму укњижио је Адолф Хитлер и све оне устанке, буне, и провале, што су потресале свијетом од године 1918 до данас. Рекли смо, да се у свим овим изводима не можемо до краја сложити с мислима њемачког Канцелара. Ни Фашизам, ни Хитлеризам, а ни Бољшевизам, нису освојили терен своје дјелатности носећи маслинову гранчицу. Негдје је било више а негдје мање жртава, али без великих и тешких жртава ниједан се није могао усталити у својој данашњој домени. Данас поготово не могу се извршити измјене режима који су међусобно опречни у погледима на социјалну и економску културу друштва, легалним и мирним путем. Готово безнадне могућности, да се заустави материјално пропадање свијета, присиљавају народе да очијукају са једним од ова три система. У томе су погледу и Хитлеризам и Фашизам, као и Бољшевизам, интернацијоналног значаја.

У везу с тим, може се слободно рећи, да револуције што потресају свијетом од године 1918 нијесу тек плод комунистичког роварења, него израз нагомиланог незадовољства широких народних маса које неизмјерно трпе. Те би масе исто тако прихватиле хитлеризам, као што су примиле марксизам. Оне траже да их се ослободи из овог тешког стања у коме муче своје животе и животе своје дјеце, — онај који боље погоди њихове тежње, који их јаче загрије, одушеви, и пожртвованије поведе, тај ће имати успјеха. Да је нечувена енергија и одважност једнога Хитлера, намјесто Толманове обазривости, стајала на челу њемачких комуниста, сигурно је да би се Њемачка данас оглашавала као совјетска република. Свијет тражи излаза из ове своје велике биједе. Свијет ће бити захвалан Адолфу Хитлеру ако допринесе стишавању те невоље, као што је захвалан и Совјетском Савезу, који се труди да изглади друштвене неједнакости. Човјекова иницијатива није тим покопана, али је стављена у службу опћенитости. И Хитлерова Њемачка у служби је опћенито-

162