Nova Evropa

Мештровићева изложба у Немачкој.

После великих изложаба у Паризу (марта 1933, у дворанама »Јец де Раште«) и у Прагу (маја—јула 1933, у дворцу »Вејуедеге«), и након године-и-пол »Мештровићеве Галерије« у Загребу (1933—1935), пошле су ове године Мештровићеве скулптуре да буду изложене у Немачкој, и то први пут у толиком броју у Минхену (17. априла до 12. маја), а први пут уопште у Берлину (цео јуни). Баш пред Светски Рат спремао се Мештровић с изложбом у Берлин, али су је тада догађаји осујетили и одгодили ево све до ових дана.

Изложбу у Немачкој приредили су: Немачка Академија у заједници са Друштвом Уметника (Кипафуетеа) у Минхену и Удружењем Берлинских Уметника (Verein Berliner Kunstler), а уз припомоћ Друштва Пријатеља Немачке у Загребу. У Минхену су Изложбу отворили баварски Министар-председник (Г, Зтеђегћ) и председник Академије (Ог, К, Наџећојег), а у Берлину — где је изложба смештена у великоме трему зграде Рајхстага — професор Лангхамер (Carl Langhammer), сликар и председник Удружења Уметника, уз југословенског посланика Г. Ж. Балугџића. Говори одржани том приликом били су срдачни у великој мери, и за уметника који излаже и за његову домовину Југославију; а писмо с којим се отсутни уметник захвалио за добар пријем, исказујући своје поштовање »пред великим духовима немачког народа, који су задужили цело човечанство«, дочекано је с највећим одобравањем. Уз имена крупних личности у почасним одборима, која су забележена у каталозима, треба споменути и ону господу који су, из позадине, уложили много труда и одушевљења да ова Изложба буде приређена и да што боље успе: генералног тајника Немачке Академије Дра. Тирфелдера (Пт. Franz Thierfelder) HB тајника Jipa. Jobst-a, re Tr. Пиксиса (Hofrat E. Pixis), ynpaBHHKa Kunstџетејп-а у Минхену, и хофрата Вгодегвеп-а, управника Удружења Уметника у Берлину; а у Загребу, Г. Дра. Чабријана, тајника Друштва Пријатеља Немачке. Увод у каталог написао је проф. Шефер (Karl Чећае ег). Немачка јавност дочекала је изложбу с великим интересовањем. у Минхену, кажу приређивачи, није било од Рата наовамо тако посећене уметничке приредбе; а већ при отворењу Изложбе у берлинском Рајхстагу могло је бити, само позваних гостију, преко 1000. У нарочито великом броју посећују Изложбу немачки уметници, а сви већи немачки листови донели су, и још доносе, исцрпне извештаје и репродукције с Изложбе, уз најповољније коментаре, у којима се истиче особито »народна душа, коју уметник одаје свету«, — како је то и природно у данашњој Немачкој. —л—

192