Nova Evropa

Данашњим »романима« у »стриповима« (црте жима) претече су цртани филмови, у којима измишљени цртани јунаци изводе необична дјела. Ови филмови су веома омиљени, несамо код дјеце већ и код одраслих, јер су често веома духовити. Нарочито су популарни цртани филмови ај Disney-a »Mickey Mouse« и »з Шу Зиппфопе5,« Не мање су популарни цртани филмови Макса Флајшера (ЕТелзсћег) »Бимбо« и »Бети Буп«; а у најновије доба морнар »Попај« и мали »Бонцо«.

Американски продуцент Голдвин (Зат Сојфууп) говорио је, у једном интервју-у о филму и телевизи ји. Том приликом је рекао: »По мом мишљењу, идући „велики догађај филмске индустрије неће бити филм у бојама, о којем се сада толико приповиједа, већ гледање филма на даљину. Мислим да је гледање филмова на даљину много ближе умјетничком и трговачком остварењу него филм у 60јама. Дабогме да су јаке силе на дјелу да одложе напредо“ вање телевизије.« Он каже да филм у бојама никада неће сасвим потиснути црно-бијели филм, и то већ зато што је продуцирање трипут скупље. Вијест из Лондона, да he Вешећ Вгоадсав то СогрогаНоп увести редовно преноше ње слике и тона француска стручна штампа прима с великом скепсом.

У београдском листу »Јавност« истиче предсједник »Југословенског Просветног Филма«, да је овај наш највећи домаћи филмски произвођач — у првим годинама свога опстанка — снимио 60.312 метара негатива и 169.193 метра позитива филма, у свему 181 филму 366 копија. Ово је свакако на око веома респектабилна статистика, али, важније од сухих бројака је квалитет домаћих филмова, а тај је мало те не скандалозан. Домаћи филмови не задовољавају ни нашу домаћу јавност, а ниједан није зрео за иностранство. Ако ико у Југославији, »Просветни Филм« имао је прилике и могућности да покаже шта може; а све што је показао је да није дорастао својој задаћи. Зато се не можемо придружити предлогу његова Предсједника, да би »Југословенски Просветни Филм« требао да постане »централним предузећем за производњу и пласман пропагандних и културних филмова у земљи и на страни«. Колике ли заблуде! Само слободном конкуренцијом може се створити добар домаћи филм.

Исправак. Под текстом Мемоара београдских интелектуалаца, који смо донели у прошлом броју „Нове Европе" (од јула 1935), на стр. 205, трећи потпис треба да гласи: Митровић Владимир (бивши ректор Универзитета, и сенатор), а не „Мирковић Владимир".

Уредништво.

280

а