Nova Evropa

разлике, јер оно што је најбоље и начеститије у народу не оставља лако своју груду да пође у туђину, трбухом за крухом. Тако се десило да ми, захваљујући овим приликама, и немамо својих домаћих чиновника и својих рођених синова на истакнутим положајима. Ипак, не желимо преувеличавати и одвише истицати наше невоље, а превиђати и умањавати оне других наших крајева.

А све те невоље и недаће не произилазе из неког посебног положаја нашег народа, или услед слабости и кривице нашег сељака у појединим нашим покрајинама; оне су плодови и последице, поглавито, лоше организације и несређеног државног газдовања, и — пре свега — нездравих партијских односа и ровења. Издржавање многобројних чиновника и младих, за рад још способних пензијонера, те велики порези, уз расипање државног иметка и прављење огромних дугова, речју уз лошу управу и коруптивно газдинство, — то су главни извори економске кризе и невоље становништва. Ту треба радикалних промена, а то је ствар свих држављана подједнако. Међутим, ова се питања никако не решавају, или се решавају наопако. Хрвати апстинирају, а дотле су други — на свој начин — активни. Ево и сад, пред нашим очима, ускрсава Радикална Странка, која је главни кривац да је све ишло тумбе. Зар није она отпочела »решавање« питања о раздужењу сељака, које се ево већ годинама »решава«: сваких шест месеца уштрца му се по једна инјекција! Једном руком даје се сељаку, а двема му се узима...

Је ли онда чудо, што је наступило ово данашње стање, а што су перспективе за будућност још и горе» — Не ради се ту ни о српском ни о хрватском питању, већ се ради о »бити и небити«; ради се о томе, да ли ће се, и да ли се још могу, сви бољи и солиднији елементи из целог народа прикупити, па да заузму што чвршћи и одлучнији став према онима који расипају и упропашћују народну имовину, и који срамоте ову нашу земљу и пред нама и пред светом. Ако још није утрнуо и последњи жижак љубави наспрам властите груде у нашим срцима, ми се морамо пренути и сећајући се сваки своје улоге у години 1918 — заиграти опет коло заједничко, недопуштајући да нас збуњују и одведу стрампутицом шићарђије и себичњаци, којима нису свети никакви јавни и народни интереси. Једини лек нашој државној болести, и једини изглед за повољно решење свих питања, укључујући ту и питање унутрашњег преуређења управо, унутрашњег препорода —, јесте данас, по нашем дубоком уверењу, у реализовању лозинке: све што је честито и што осећа за народ, на окуп!

Рт, Паја Нешков.

295