Nova Evropa

\ ogleda u izvesnom broju ličnosti koje nisu baš majbolje odabrane. To je slom autoriteta vlasti, i pad mora neizostavno doći kao posledica i izraz slabog interesovanja pojedinaca za državu. Naši režimi, od Oslobodjenja do damas, nisu bili podjednako revnosni u čuvanju zakon4 i njihovoj primeni, to je zavisilo najviše od političkih momenata. Sledovale su one mnogobrojne i brze promene i razne afere pod okriljem režima i stranačkih organizacija, Radikalna Stranka, koja je još u predratnoj Srbiji ustanovila korupciju i kupovinu savesti, ostala je i posle Rata najduže na vlasti imajući presudan uticaj na državnu upravu, pa je u prvom redu odgovorna za ovakav sistem vladavine. Ali, treba odmah priznati: u novoj zajedničkoj državi, radikali nisu bili sami koji su ovaj sistem podržavali; njima je priticala pomoć iz svih naših krajeva, i može se slobodno reći da su sve maše pokrajine uzimale učešća u tim poslovima, Гајетасјје, бтадпје ртгиба, agrarna reforma, sekvestri, alere a la Turn-Taksis i Našice, — sve su to elementi u rušenju autoriteta države i slabljenju ljubavi prema celini, Razočarana jedinka, ostavljena sama sebi i slučaju, uvlači se u sebe i Subi veru u zajednicu, trne osećanje za celinu, za državu, Gorko je reći, da nemamo osećanja države, ali je to — nažalost — tačno. U nedostatku pravnogš poretka i pravednog mprimenjivanja zakona, država pribedšava sili, trošeći svu svoju snađu u naporu da se održi.

Pri takom stanju stvari, centralističko uredjenje države, koje bi činilo vlast snažnijom u pravcu jedinstvenosti uprayvč, kad bi osećaj jedinstva i smisao za celinu bili jači, kod nas samo slabi mdividualnu inicijativu, koja još jedino pozitivno utiče i stvara. Mora se dakle i tu poći natrag, pa spasavati bar individualne mapore i sposobnosti, dok se ne povrati poverenje prema celini i ne ojača osećanje za zajednicu. I treba pohitati dok još ima vremena, Svim ovim pitanjima treba pristupiti otvorenih očiju i s iskrenim srcem, pa ih bar pokušati rešiti Samo, na koji način?

2.

Stabilnost jedne države, ili — ako se hoće — једпоб гезата, zavisi od reda i zakonitosti, od kvaliteta osmovnih i organizacijonih zakon4 i njihove primene, Što zakoni više vode računa o životu naroda, te o njeBovu privrednom i kulturnom razvitku, utoliko više zajemčuju normalan poredak, koji se onda osleda u blađostanju i zadovoljstvu naroda, jer se — па kraju krajeva — о tome i radi, To još ne znači, da su zakoni večiti, Kao sve drugo, i zakoni idu s vremenom i prilagodjuju se načinu života, dajući odblesak mješova kulturnog nivoa, ALlI, zakoni ipak moraju biti stalni, bar relativno, i me mogu se svaki čas menjati, ili zavisiti od volje pojediih ljudi, Alko jedan. zakon ne valja, ili se u praksi pokazao nepodesan i nesavremen, ima se а Тота и

300

да