Nova Evropa

ску свјетску трговину. У стилизираним, сажетим групама наругао се превејаном и подмуклом, похлепом изобличеном, бесавјесном трговачком духу — у тако сјајном стилу да их је Банка поносно ставила на своје прочеље!...

И Милес је, као и наш Мештровић, заволио милину архајских грчких кипова жена, и потражио ју је у нашем добу. Године 1912 створио је портрет дјевојке што сједи у поњави послије купања: ситни набори платна меко су се припили уз мало њежно и чисто тијело, а на уснама дрхти смијешак љубави живота. Кад се, године 1915, у плесачицама на јонском ступу, сукобила у нејасној, неугодној мјешавини хладноћа конвенцијоналности друштвене културе са чежњом уживљавања и понирања у мистични ритам истине живота, одвратио се је Милес од јалова покушавања да ускрсава у данашњици архајску љепоту.

Међу многим најновијим његовим радовима, што живе животом нашег времена или гледају нашим очима у прошлост, истичу се нарочито три прекрасна дјела. У Дијани, што лебди над зденцем у дворишту једне стокхолмске трговачке куће, као да се утјеловио у опорој, искреној голотињи дух неукротива новог доба изазовне и безобзирне самосвијести и воље. Пјесма полету и љепоти слободе и истинитости. На тргу у Линћепингу подигао је (1927) ЕоЈкипба-зденац: у низу рељефа приказао је владавину тог легендарног рода шведских краљева 13. и 14. вијека голим и једноставним констатацијама недораслости и ограничености, ускогрудости и затупљености људске; а поврх зденца поставио је донкихотску појаву праоца тог рода Еошке ЕЏђућега, како лута свијетом и тражи отетог унука, јашећи резигнирано свог непоузданог коња, што се спотиче по клиском камену потока као и његов господар у неизвјесном току свог живота. И као на устук тој безвољној препуштености створио је Орфеја, одређена да стоји испред стокхолмског Концертног Дома: то је човјек који је у заносу спознаје прелио љепоту у своје жице, и сад чврсто, високо, држи лиру, као највиши, најузвишенији дио себе, да га води на путу кроз живот. Ступа

фанатички напред у ритму свог откровења... Као Милес. Трап Васћ.

Главна литература о Милесу.

Conrad Koper, „Carl Milles" (Стокхолм, 1913); и M. P. Verneuil: „Carl Milles", {(IIapmsy 1929). Књижице са репродукцијама Милесових радова: .

Smiš Konstbocker, No. 18, Svenska Konstnarer, Gleerupska Universitets-Bokhandeln, Lund;

C.G. Laurin:; „Carl Milles”, Nordstedts Lilla Bibliotek, Crokxom, 1930.

Неколико скорашњих радова репродуковао је лондонски „The Studio" (свеска за јануар 1935, посвећена шведској уметности). Напред наведена дела (осим Мегпеи!-а) могу се наћи у загребачкој Свеучилишној Књижници (1 кат, соба бр. 15, од 9—11),

Монографије:

310

ЊЕ