Nova Evropa

Rozenberg, dosta neočekivano, obraća naročitu pažnju, Etrušćanska istorija i kultura nisu dovoljno poznate i istražene, njihovo rasno poreklo i njihova rasna pripadnost nisu dovoljno jasni i sigurno utvrdjeni. Koristeći se Ите, Кохепђегб dovodi Etrušćane u prisnu vezu sa Židovima! Oni su kod njega nosioci »bestijalnosti« i »satanizma«, praznoverica najgore i najodvratnije vrste; oni prinose krvave, pa ljudske, žrtve, amoralni su do krajnje mere i odani svim pa i protuprirodnim porocima, 1 to što se pripisuje Etrušćanima, to se onda prenosi na Jevreje, Uz to, već sasvim neočekivano, hrišćanski rimski prvosveštenik, Sveti Otac Papa — koji je, kao što se zna, zadržao staru rimsku titalu »Pontifex Maximus« (P, M.), — postaje naslednikom nesamo starog rimskog mnogobožačkog prvosveštenika, nego i etrušćanskog »Haruspex«-a, prethodnika rimskog »Pontitex«-a! I sad, sve što se prebacuje Etrušćanima-Jevrejima, odjedared se stavlja na teret i Svetom Ocu Papi i Vaseljenskoj (Беки Postanak i razvitak Rima, to je delo borbe nordijske rase protiv Azije i Afrike; uništenje Kartagine, sa gledišta »istorije rasa« jeste »vanredno značajno delo«, jer je time uništeno »gnezdo feničanske kuge«, Ali podvig Tita {uništenje Jerusalima, 70 dodine posle Hrista) »došao je već prekasno: prednjoazijski parazit već je protegao bio svoje papke iz Misira i Jelade na sami Rim ,.,.«

Život »nordijskog čoveka« Hrista, to je osnova istinskog (kasnije germanskog) hrišćanstva, hrišćanstva Које je »pozitivno«; naprotiv, »smrt Hrista, to je negativno, sirijsko hrišćanstvo«, »religija robova«. Učinjena je golema »zloupotreba« sa »velikom ličnošću Isusa« pošto se javio rabinistički filozof Pavle — »propovednik internacijonalne revolucije« protivu Rimskog Carstva; nastao je >»Rassenchaos«, i u tome »kaosu« hrišćanstvo je postalo »židovsko, orijentalsko, bastardno«. Zato je, valjda, i Luter (u XVI stoleću) poslužio »hebreizaciji (Verjudung) Nemačke«, jer je bio u najvećoj meri Pavlov sledbenik!.. . To hrišćanstvo je počelo pobednički da osvaja Rimsko Carstvo i da potkopava njegove temelje, Pojavile su se težnje za emancipaciju žena, robova, i dece, briga o slabim i ubogdim, koja je nedostojna istinskih muževa i koja svedoči o dekadenciji društva (ovom se brigom odlikovao osobito degenerativni Marko Avrelije), »Bastardizacija« Carstva, primanje svakojakog rasnog ološa, nastavlja se brzim tempom, dok nije izašao čuveni Karakalin edikt (godine 212), prema kojem su svi slobodni podanici Carstva postali rimskim gradjanima. Time je Carstvu odzvonilo i time se završila rimska istorija,..

Nećemo slediti dalje izlaganje svetske istorije, u kojoj sve što vredi plod je stvaranja i napora »nordijaca«: Germani su stvorili zapadno-evropske države, — evropska kultura je njihovo delo (i Dante je bio German!). I nesamo na Zapadu Evrope i u

113