Nova Evropa

i posao Matice Srpske u Novomsadu, da sa »Letopisom« vodi i prednjači u književnosti celog naroda, ili ma i samo njegova srpskog dela; niti se može ovakav zadatak povoljno i objektivno svršavati i rešavati iz jednog pokrajinskog središta,

Toliko, da se razumemo, i da do kraja jasno iskažemo našu misao, i naše uverenje, u ovom konkretnom slučaju. A šta ima da bude pravac i program rada Matice Srpske u Novomsadu, i njenih prosvetnih i kulturnih nastojanja, o tome je već češće bilo govora u »Novoj Evropi«, i još ćemo imati prilike na to se vraćati. Nama je, kako već rekosmo, vrlo jasno i logično — danas možda više nego ikada —, da je Vojvodina glavno polje rada Matice Srpske, te da na nju treba da troši svu svoju pažnju, ı sav svoj trud i novac. Prirodno je, dakle, da je i vode Vojvodjani, i to u prvom redu Vojvodjani iz Vojvodine, a ne oni iz Beograda i iz drugih krajeva. Ukoliko Matica Srpska i njen »Letopis« treba da predstavljaju i opštu srpsku i jugoslovensku kulturu, osobito prema nemačkim i madžarskim ustanovama i časopisima u Vojvodini (koji predstavljaju nemačku i madžarskhu prosvetu i kulturu), nikom ne pada na um da kaže, da niv6 uredjivanja »Letopisa« ne treba da bude što viši a saradnici što odabraniji, pa i svi krajevi zemlje medju njima zastupljeni; što ipak ne znači, da ne treba da vode Vojvodjani, i da ne treba da se pažnja posvećuje poglavito Vojvodini,

Napokon, još koju reč o mogućnosti, da se iz Novogsada uredjuje ı izdaje časopis koji će dostojno »obuhvatati celinu narodnu« i biti glavni organ naše književnosti, ma i samo srpske. Držimo da je tu dosta ukazati na teškoće i neprilike s kojima se, evo već kroz tolike godine, bori »Srpski Književni Glasnik« u Beogradu, Mi smo odavna bili uočili, kako stoji sa književnim časopisima posle Rata, i bili smo mišljenja, da je za celu našu srpsko-hrvatsku čitalačku publiku dovoljan jedan reprezentativan i dobar književan časopis; pa smo u tom smislu nešto i pokušavali, bez uspeha. Nego, nećemo se ovde na to vraćati; htjeli smo samo ukazati na činjenicu, da i sam »Srpski Književni Glasnik« — sa svim svojim lepim predratnim tradicijama, sa svom potporom svojih poverenik4 ı prijatelja, i uza sva nastojanja svojih mnogobrojnih starih i novih zaštitnikA i saradnika {medju kojima su i mnogi naši Vojvodjani u Beogradu), — izlazeći u samoj prestonici, te koristeći se svim pogodnostima svoga privilegovanog8 položaja u književnosti i medju književnicima, jedva uspeva da se održi i da — književno bude uvek na visini, Kako bi mogao da mu konkuriše »Letopis«, iz Novo8sada? A i zašto?..,

М. С.

128