Nova Evropa

да више не стоји легенда о ратним профитима цијела земља енергичније заговарати међународну сарадњу, т. ј. одступити од неутралности, јер ће у широке масе ући свијест, да вањска политика Швајцарске зависи барем толико од њених сусједа колико од ње саме. Данас може да одбије Швајцарску од неутралности једино несразмјер њених жртава спрам жртава правих интересената, у чему постоји аналогија наспрам положаја Југославије, која трпи парализирање једне четвртине своје спољне трговине без компензација. Дакле проблем: ко плаћа санкције, и кому их се плаћа2... Уосталом, и то је један доказ за нашу тврдњу: да мале државе носе теже бреме међународне сарадње него што би то њиховој снази одговарало, док обратно, велевласти примају на себе много мање тога бремена, и то мање и спрам малих држава и спрам користи коју црпу из међународне сарадње и из притиска који врше на мале државе.

Од овог данашњег стања Швајцарске, оклијевајућег судјеловања у санкцијама, до потпуне сарадње, врло је далеко, и прије него што до такове сарадње дође, проћи ће инстинкт швајцарског неутралитета још кроз многу кризу. Али, »златно доба интегралне неутралности« (»златно« у више него пренесеном смислу ријечи) више се неће повратити; већ ни зато што се »центар европске опасности помакао на исток«. Према посљератном превирању, изгледа да Аустрија није пошла путем којим је толико генерација раније полазила Швајцарска, — путем еманципације од својих сусједа: Аустрија је, нужно зависна, од првог часа своје самосталне егзистенције помишљала нато да се прикључи Њемачкој. Међутим смјештена између велевласти, Њемачке и Италије, и Мале Антанте, Аустрија је у истом положају као Швајцарска, па као што је Швајцарска постала неутрална, јер би свако друго ријешење представљало претешко оптерећење европске политичке констелације, тако би морао тај принцип да важи и за Аустрију. Аустрија и Швајцарска, као земље европске (средине, као господари свих европских прометних путева, морају бити независне. Како су Сједињене Државе саме одустале — посљедњим својим законима о неутралности — да одбраном својих неутралних права ометају оживотворавање међународне солидарности, преостале су тек сметње у ставу оних држава које, по своме географскочстратешком и политичком положају, а по својој сразмјерној важности, одговарају економско-индустријској и финансијској улози УСА. Судбина Швајцарске је на истоку.

Др. Жељко Ј. Ледерер.

122