Nova Evropa

санске бискупије и основати посебну фрањевачку редодржаву на челу са бискупом Баришићем. Алипаши је то било мило, али је с неповјерењем примао све што из Босне долази, па је и том згодом примијетио фра-Николи: »Не би ишло, фра-Никола болан, да нам туђин у кући кавгу замеће, а да дође опет други туђинац у нашој нас кући мирити...« ФраНикола се није дао смести, већ је Алипаши одговорио: »Господару, ја јамчим за све ако се ишта и најмање буде догодило«. Нато Алипаша обећа пуну помоћ херцеговачким фрањевцима, те ови писмено замоле и од Св. Столице одцјепљење (1843). У њиховој молби, између осталог, стајале суи ове ријечи: »Херцеговина,. у којој влада везир именом Алипаша Ризванбеговић, који се у ову препиркуништане мијеша, него се посве пријатнимнамауказује: стога, будућ да у ово жалосно и бурно вријеме, нами је приступ у Босну немогућ, овом лијепом згодом може се испунити преврућа жеља наша и све остале браће по Босни и Херцеговини, те вјернога пука, дапаче истих иновјерника Турака, — наиме: да можемо саградити самостан и цркву у Херцеговини, у којој има близу четрдесет хиљада вјернога пука, а налази се 25 ређених у свећеничкој части ...« И доиста, Папа Гргур ХМ, својом одлуком од 6. фебруара 1844, одцјепљује херцеговачке фрањевце од босанских, и дозвољава им да оснују самосталну фрањевачку редодржаву у Херцеговини. Али је сада требало израдити и код Султана ферман за градњу самостана и цркве у Херцеговини. ИМ ту је херцеговачким фрањевцима пружио издашну помоћ Алипаша Ризванбеговић: он је три пута тражио ферман од Султана Абдул Меџида за градњу самостана на Широком Бријегу, и након дуге интервенције даде га Султан (1845); ферман стиже у Херцеговину и би уручен херцеговачким фрањевцима 10. јануара 1846. Ваља напоменути, да је Алипаша Ризванбеговић купио и земљиште у Вукодолу (Мостар), те га поклонио (1847) фрањевцима за градњу бискупског двора. Још прије тога (1846), бискуп Баришић захвали се на части босанског Бискупа, а папа Гргур ХМ! именује га исте године Бискупом херцеговачких фрањеваца. С овим фрањевачким старјешинама у Херцеговини (бискуп Баришић, фра Никола Кордић) Алипаша је одржавао лијепе везе, пошто је он и активно судјеловао при оснутку посебне херцеговачке фрањевачке редодржаве, те тиме ударио темељ католичкој хијерархији у Херцеговини (што му достојно признаје фрањевачки писац фра Радослав Главаш: »Након Бога и Св. Столице, по заузимању бискупа Баришића, ми херцеговачки фрањевци имамо највише захвалити моћном Алипаши, да су наши оци успјели у својим наканама и провели своје основе...«).

247