Nova Evropa

ime govore, vrednostima koje su kroz vekove važile kao svedočanstva ljudske kulture, nego se hvastaju fizičkom snagom i isturuju napred. fehničku spremu: topove i aeroplane, ceste, i legije mehanizovanih ljudskih jedinaka, pozivajući se na pravo neke apokrifne nauke o »tradicijama« i »rasama«, a: propovedajući silu s kojom se treba nametnuti »nižim« rasama i »varvarskim« Slovenima, Mi smo dakle srećni što, nasuprot ovim činjenicama — nakon iskustava Sovjetske Rusije —. možemo postaviti novu činjenicu: da su i Sloveni naučili šta je to. organizacija i disciplina, te da i oni znaju danas baratati oružjem i fabrikama, i na silu odgovoriti silom, — ako zatreba. Pa ako Hitler sa Nemačkom ustraje kod Svoje Borbe, iMusolini kod svoje Doktrine {vidi Talijansku Enciklopediju, pod »Musolini«), onda im možemo sada već s pouzdanjem reći, da njihov metak više ne pali, i da tim putem neće proširiti svoje »mesto na suncu«. Jer, za sporazum fireba dvoje; a za

»džentimenski sporazum« — po jedan džentlmen na svakoj strani, Inače — što naš narod kaže — »kome opanci, kome obojci« ... To je za nas važno, i za t o brojimo sovjetske

topove i padobrane, i pratimo s pažnjom koliko će od predvidjeno8 i obećanog plana moći da izvrši ruska »pjatiljetka«.

Ne manje važno bilo bi za nas, dobiti odgovor ı na drugo jedno pitanje: da li G. Hitleru i njeftovu Trećem Rajhu trebaju slovenske zemlje samo zato da bi rešili problem viška svoša stanovništva i potrebe za sirovinama; i da li je i Italija samo iz tog razloga pošla osvajati Etijopiju? Lje li toda radi bilo neophodno rušiti Društvo Narod4 i nagoniti na oružanje Veliku Britaniju i ceo svet? — Obrazlaganje ovoga pitanja ostavićemo za drugu priliku, kad se konture današnjeg velikog komešanja {stvaranje frontova i antifrontova, priznanje osvojenja, i krvavo obračunavanje) budu razvile u jasniju i odredjeniju sliku. Ali ćemo već ovde utvrditi opet jednu činjenicu, koja se nameće svakom mirnom i objektivnom posmatraču; a ta je: da je oružanje Velike Britanije očigledno posledicom hazardne politike koja dokazuje — suprotno svakom razboru —, da jedna država ima pravo protivu pedesetidve države, i da njoj svi ostali čine krivo iako brane samo opštu stvar! Ovo oružanje Velike Britanije, u ovakom slučaju, odista je potrebno radi održanja mira, jer — kad već neko treba da odlučuje s mačem u ruci — neka bi to bio onaj koji je i na delu pokazao da je najuvidjavniji i najuzdržljiviji. A što se tiče poimence nas Jugosloven4, u ovom slučaju — kad je reč o »gledanju Jugoslavije na Evropu«, i o reagovanju G. Musolinija i njegove štampe na englesko oružanje, — neka nam bude dopušteno da uzgred spomenemo, da — makoliko delili mišljenje direktora tršćanskog »Pikola« o »istovetnosti jugoslovenskih i talijanskih interesa«, te o potrebi jugoslovensko-italijanskog prijateljstva, —

350