Nova Evropa

· _ Осврнимо се сад за час и на демократске земље у Европи,

и што ћемо видјети» — Француска, Енглеска, Чехословачка, ца и Белгија, одлучно сузбијају фашистичке организације, стављајући их чак и ван закона, док су напротив комунисти у тим земљама добро заступљени и у јавном и у парламентарном животу. То би значило, да су државници у тим демократским државама уочили битну разлику између два екстрема; тојест, да су комунисти прогресивни, док су фашисти регресивни, реакцијонарни. Ово толерирање комунизма у демократским земљама има дакле свога разлога, будући да чланови разних синдикалних организација међу радницима одржавају примјерну дисциплину. У демократској предфашистичкој Њемачкој сједило је у Рајхстагу 104 комунистичка посланика, који су били најбољи сурадници демократије и слободе. Али данас и комунисти говоре и пишу, да је »демократија у кризи«; они би тиме, као и фашисти, да на штету демократије увећају своје шансе. Наравно да демократија није у кризи, нити она то може бити! Постоји само криза демократа.

Вође ауторитативних режима (који то не би били да Це прије њих постојао такав режим) постали су стварни тутори народа којима владају; и да иронија буде већа, они су назвали своје народе »слободним«. Да ли, међутим, слободан народ може имати тутора Народне бриге нико боље не познаје од самога народа. Народне потребе нико тако не разумије као народ. За народ се неће нико боље заузети од самога народа. Одкуд може неко ван наше куће знати наше кућне потребе боље од нас! Појединци никад не могу знати оно што цио народ зна. Према томе, гдје у једном народу владају појединци, ту мора да је велика биједа и велика неправда. И фашистичка и комунистичка идеологија је туторска. Против тога туторства демократи ја мора водити одлучну борбу. Уосталом, овако туторство и прихваћају само непунољетни народи, или народи којима нешто недостаје. Гдје је демократија, ту је и зрелост, ту и цивилизација.

Напаћени, мирни, и даровити наш народ склон је за 95% демократији. То треба да увиде његови стварни вође. И у нас се демократија мора држати узора других европских демо“ кратских земаља, па мора и званично обрачунати са фашизмом. Односно, исти онај закон по којему се прогоне комунисти код нас морао би се протегнути и на наше фашисте. То захтијевају општа људска и етичка начела, јер се само тако може доћи до правде, а правда доноси благостање и »правда држи села и градове«.

Марко Петричевић.

380

Па а ере