Nova Evropa

našla, nove pijace za svoje proizvode, i — premda je, nakon velikih teškoć4, 1908 ipak zaključila trgovinski ugovor s Austrijom, — ona nije više stajala prema njoj u dotadašnjoj ekonomskoj zavisnosti, Carinski rat pokazao je Srbiji, da njena izvozna irgovina ne mora biti ugušena čim joj Austrija zatvori granicu.

Carinski rat pao je otprilike u isto vreme kad je i medju Jugoslovenima Hapsburške Monarhije nastalo kretanje i prikupljanje, Srbi i Hrvati bili su se izmirili, i nadili su Madžarima pomoć u borbi s Bečom. Madžari su, medjutim, napravili kombromis s Bečom, i svojim pokušajima madžarizacije u Hrvatskoj i Južnoj Ugarskoj učinili su da se jugoslovenski pokret obrne protiv njih samih, Baš da ranije izmedju Srba iz Srbije i austrijskih Jugosloven4 i nije bilo veza, veze bi se stvorile sada kada su se i jedni i drugi našli uvučeni u borbu s istim protivnikom. Austrija je besumnje učinila veliku pogrešku kad je dopustila da se u njenoj sredini otvori jugoslovensko pitanje upravo onda kada je bila rešena na borbu sa Srbijom: to je bio najsigurniji način da se pripremi spajanje jugoslovenske ideje i srpskog hacijonalizma.

Aneksija Bosne i Hercegovine, koju je Austrija objavila u jesen 1908, izazvala bi pod svakim prilikama krizu austro-srpskih odnosa; ali austrijsko držanje pred Aneksiju bilo je takvo kao da je Austrija želela da ta kriza bude što teža. Njen ministar Erental, kao i pre njega ministar Goluhovski, vodio je sasvim drukčiju politiku nego njeni ministri iz doba Berlinskog Kongresa. Ovi poslednji gledali su da pruže Srbiji neku naknadu za izgubljenu Bosnu: oni su joj dali tako povoljan trgovinski ugovor, da se u njenoj privredi osetio velik napredak; oni su obećavali, pa donekle i davali, potporu srpskim težnjama u Makedoniji, Ali u vremenu od 1903 do 1908, Austrija je odrekla Srbiji sve ove dobiti: ekonomske veze koje je imala sa Srbijom, ona je raslabila carinskim ratom; a u Makedoniji se javila kao protivnik srpskih interesa, Pošto je stvorena takva situacija u kojoj Srbija nije imala ništa da izgubi svojim otporom prema Aneksiji Bosne, Austrija je objavila aneksiju. Erental je još smatrao za potrebno da naglasi, da taj čin ne daje Srbiji pravo ni na kakvu naknadu,

Aneksija je učinila ubuduće nemogućom austrolilsku politiku u Srbiji. Medjutim, i posle dolaska kralja Petra na presto, bilo je uslova za takvu politiku, U njegovoj neposrednoj okolini bilo je ubedjenih austrofila, a i sav poslovni svet, do carinskog rata, živeo je u uverenju da zbog ekonomske zavisnosti, u kojoj smo se nalazili prema Austriji, moramo s tom silom negovati dobre odnose. Otkako se Rusija bila zaplela na dalekom istoku u rat s Japanom, položaj Austrije znatno je ojačan na bliskom istoku: srpski političari bili su toga potpuno svesni, ı u svim

385