Nova Evropa

XIX—XX veka imala puno velikih pesnika i književnika, ipaic je Puškin — kao umetnik u stihu i u prozi — ostao nenadmašan, ukoliko se tiče savršenstva spoljne forme. |

Kad su ruski simvolisti obratili naročitu pažnju na lepota forme svojih umetničkih dela, jedan od njihovih glavnih predstavnika, Andrej Bjelij,, napisao je velik rad o strukturi stiha kod ruskih pesnika; rezultat njegovih istraživanja prosto je zapanjio sve: pokazalo se, da Puškin po bogatstvu, raznovrsnosti, i virtuoznosti strukture svoga stiha još uvek zauzima prvo mesto! Belij je imao sledbenike, koji su se bacili na proučavanje tehnike stiha, te se ubrzo stvorila čitava nauka o njojri ona je utvrdila, da Puškin ne prednjači samo u ritmu nego u celokupnoj tehnici stiha: nješove pesme i dandanas predstavljaju uzor, kako se stvaraju raznovrsne melodije ritama, te dostižč maksimum zvučnosti i lepote stiha, U svetlosti ove nauke, Puškin se javlja pred nama kao nenadmašiv majstor i virtuoz stiha, kome nema ravna medju ruskim pesnicima.

U prozi, Puškin je izveo zamašnu reformu ruske sintakse: Pre njega je u ruskoj prozi dominirala latinsko-nemačka kosstrukcija rečenice, teška i tudja živome ruskom jeziku. Pu" škin se služio, medjutim, i u svojim umetničkim delima i u kri tičkim člancima i u istorijskim radovima, francuskom konstrukcijom, koja potpuno odgovara duhu ruskog jezika. Nažalost, Puškinova reforma nije potpuno uspela. Ljermontov, Gogolj, Вјеljinski, vratili su prozu u nemački kolosek, budući da je to odgovaralo ukusu ruskog intelektualca, vaspitana u tome pravcu vekovnom tradicijom. Ipak, ko ceni jasnoću, preciznost, zbijenost jezika, jednostavnost i lakoću rečenice, taj mora da da za pravo baš Puškinu. Samo Turgenjev i Čehov približuju mu se u nekim svojim delima. U najnovije doba, klasična škola ukinuta je ı nikad neće biti uspostavljena u ranijim razmerima, a knji ževnost su preplavili demokratski elementi, često sa vrlo slabim obrazovanjem, i naročito bez znanja stranih jezika, Sva to daje garanciju, da će u ruskoj književnosti neizostavno odneti pobedu čisto narodna sintaksa, te da će Puškin i u prozi zauzeti prvo mesto, kao uzor i učitelj generacija koje dolaze.

Predjimo sad na sam sadržaj Puškinova pesništva. Puškina je prvi u ruskoj književnosti prekinuo sa oponašanjem zapadnoevropskih uzorA4, i u svom umetničkome stvaranju okrenuo se nacijonalnim i slovenskim izvorima: ruskoj narodnoj pesmš, priči, ruskoj istorijskoj prošlosti, životu ruskih viših staleža'i prostog naroda; a onda i srpskim narodnim pesmama, narodnim pričama o podvizima balkanskih hajduk4, i sličnim temama. U ovo naše doba oštrog budjenja — svuda, pa i kod Rus4, — jakog nacijonalnog osećanja, savremenici ne mogu a da ne cene visoko pesnika koji je prvi otkrio rusku nacijonalnost, probudio u Re-

60