Nova Evropa

sima nacijonalnu svest, pokazao sve bogatstvo ruskog nacijonalnož života, te duboko zavirio u rusku dušu, U pripovetkama i romanima Puškinovim: »Jevgenije Anjegin«, »Dubrovski«, »Pikova dama«, »Grof Nuljin«, »Pripovetke Beljkina«, ruski čitaoci su prvi put u istoriji ruske novije književnosti sa radosnim iznenadjenjem prepoznali sami sebe, svoje rodjake i poznanike, našli svoje misli, svoja osećanja, svoj život. Dragocene podatke o tome pružaju nam privatna pisma i dnevnici iz toga doba, koji su počeli da se pojavljuju u zadnje vreme u štampi. U svojim istorijskim delima, Puškin je prikazao Slavne epohe ruske istorije: u »Borisu Godunovu« veliku revoluciju s kraja XVI i početka XVII veka; u »Poltavi«, »Bakrenom jahaču«, »Arapu Petra Velikog«, slavno doba ovog cara; u »Kapetanovoj kćeri« i »Istoriji Pugačevljeve Bune«, vreme Katarine II. Sva su ta dela napisana s dubokim poznavanjem ruske prošlosti, s obazrivom objektivnošću, neobično snažnim umetničkim darom i pesničkim poletom, te su pročitana od svih Rusa koji su se iole uzdigli iznad nivoa primitivne pismenosti, duboko se kosnuvši njihove duše, Može se mirno reći, da većina inteligentnih i poluinteligentnih Rus4, naročito ovih poslednjih, zamišlja sebi rusku prošlost onako kako je ova prikazana od Puškina, Stoga se čovek i mora čudom čuditi, kako se moglo desiti, da pesnik koji je uneo u rusku književnost nacijonalni sadržaj, i još kako bogat i raznovrstan, bude proglašen od kritike za umetnika forme bez idejne sadržine! Ali, vodje naturalizma, u svom vatrenom zapadnjaštvu, nesamo da nisu cenili nacijonalno u književnosti, nećo — da tako kažemo — nisu ni imali organa za njegovo zapažanje,

Dalje se tvrdi, da je Puškin uveo u rusku književnost realizam, Teškoća je u tome, što nauka ni do danas nije dala tačnu definiciju realizma. Većina ljudi, kad govori o realizmu kakova umetničkog dela, hoće time da naglasi, da su u njemu junaci, dogadjaji, slike, do najsitnijih detalja ispunjeni životom 1 životnom zbiljom, Ali, takvo shvatanje realizma je pogrešno, Osnovna osobina realizma Je sasvim nov odnos pesnika prema stvarnosti i životu i nov način stvaranja svojih ideala: realist ne sme da ima aprijorne ideje i ideale, — on ih stvara putem objektivnog i svestrano8 proučavanja čoveka i života, kao što učenjak iznalazi zakone prirode; on prilazi stvarnosti bez ikakih tendencija, savesno starajući se da shvati njenu unutrašnju strukturu, tajne poluge koje je pokreću, zakone koji njom upravljaju, i već prema tome formira svoje poglede na svet ı život. U doba neoklasicizma, pesnik je crpao svoje ideje kod filozofa i učenjak4, poezija je bila »služavka« filozofije, Pesnik-romantik činio je isto, samo promenivši svoje uzore i autoritete: mesto nacijona– lističkih filozofa kod пјева je zauzela filozofija osećaja, Pesnikrealist radi samostalno, na svoju ruku: on nije više ničiji rob,

61