Nova Evropa

individualnost jeste kozak Pugačov, pokretač narodne bume, koji sam sebe uporedjuje s orlom; ali sudbinu Pugačova i njegove bune ne odredjuju njegova snaga i sposobnost, пебо паром bezbrojnih jedinaka koje se grupišu u socijame klase i staleže sa suprotnim interesima, — sve zavisi od stanja psihe i od aktivnosti ovih malih ljudi, Dakle, po mišljenju Puškina, tok istorije ne odredjuje volja istaknutih — čak ni vrlo obdarenih — pojedinaca, nego mentalitet i akcija narodnih staleža i običnog čoveka mase. I najmoćnija individualnost može se nadati uspehu u svojoj akciji i steći slavno ime u ustoriji samo onda ako ne radi po svojoj ćudi nego u tesnoj zajednici i saradnji sa narodom, svesrdno se zalažući i žrtvujući sebe za narodno dobro. Ovu misao Puškin ilustruje i u epu »Poltava«, 8de predsiavnika životnih interesa ruskog naroda, Petra Velikog, protivstavlja narodnome izdajici, ambicijoznome Mazepi, koji hoće da postane nezavisnim vladarem, i Karlu XII Švedskome, koji vodi svoj narod u rat bez stvarne potrebe, samo iz žudnje za vojničkom slavom, Prošlo je sto godina od njihove smrti, i nepristrasni std potomstva doneo je svoju presudu: Mazepa je zaslužio prokletstvo kasnijih naraštaja; a Капо, бојоуо zaboravljen, spominja se kao Don Kihot svoje vrste, Samo Petar Veliki stvorio je sebi kolosalan spomenik u progresu gradjanskog uredjenja Ruske Države i u sjaju njene ratoborne sudbine, Puškinov ideal moćne individue nije bezobziran individualist, nadčovek u duhu Ničeovu, već — kao kod Getea u poslednjim scenama »Fausta« — Svesni radnik za dobro čovečanstva, jak pokretač društvenog napretka. Stoga je njegova najomiljenija istorijska ličnost Petar Veliki, taj — po njegovim rečima — »večiti radnik na prestolu«, i on nam ga prikazuje i slavi i u epovima »Poltava« i »Bakreni jahač«, i u romanu »Arap Petra Velikog« i u nizu pesama manjeg obima, |

Ali Puškin je učinio još više, nešto posve nečuveno pre

njega, pred čime bi se zgranuli i neoklasici i romantici, — on je pronašao i prikazao neprimetnog heroja, ili — kako bi se danas reklo — »neznanog junaka«. Gogolj kaže, da je Puškin u ro-

manu »Kapetanova kći« prikazao jednostavnu veličinu prostih ljudi. I odista, ako proučimo u tome romanu pojam herojizma, naći ćemo da je Puškin došao do zaključka, da istinski herojizam nije u oholoj snazi, od koje zaprepašćen drhće svet — i koja sebi dopušta da sa preziranjem gazi svojom petom milijone ljudskih bića, smatrajući ih samo sredstvom za postizavanje svojih ciljeva —, nego u sposobnosti čoveka da savlada svoj egojizam i strah od smrti, i da žrtvuje i sreću i život za neki viši nesebičan ideal, za ono što se smatra dužnošću. U ovom svom romanu, on nam je dao da živo osetimo svojim srcem ovu vrstu herojizma. Da bi postao sposoban za junaštvo i podvig, pokazuje nam Puškin, ne treba čovek da bude obdaren od prirode

66