Nova Evropa

estetske probleme, dok socijalno-političkim „problemima daju isključivo teoretski karakter. K tomu još stvaraju sebi oreol čuvara ruskih nacijonalnih vrijednosti. U stvari, što se tiče prave ljubavi za Puškina, boljševici su učinili vrlo malo. Jedan od poznatih sovjetskih pučkih učitelja rekao je: »Sovjetski čitalac iz:mase našao je, osjelio, i ocijenio Puškina sam; do prije kratkog vremena, školski programi od Puškina nisu uzimali dotovo ništa, naprotiv — savremena kritika, koja se trudi da ustanovi socijološku suštinu i socijološke Когепоуе njegova stvaranja, upravo je ubijala Puškina« (V. V, Veresajev: »Zašto je: Puškin drag sovjetskom čitaocu«, — »izvjestija« od 5. 1. 1937), Dakle, u stvari, za populariziranje Puškinove poezije Sovjeti su učinili vrlo malo, kad se uzme u obzir da su proučavanju Puškina dali pogrješan pravac i glavnu pažnju svratiti na politička pitanja; ali je ruski narod sam već odavno strasno volio i duboko poštovao Puškina, osjećajući s njime oršansku vezu, tako da ni nepodnošljivo teška savremena ruska zbilja nije bila u slanju odvratiti čitaočevu pažnju od Puškina. Dapače, možda je ju još i pojačala. Pitanje odnosa savremenog ruskog čitaoca prema Puškinu, dakle, kraj svih promjena prilika, nije se

izmijenilo, у Мгројај Еедотор. II |

Совјетска земља живахно прославља стогодишњицу смрти Пушкина, пошто је Совјет Народних Комесара СССР потврдио грандијозни програм ове »прославе смрти великог руског пјесника«. Огромна литература о Пушкину обогаћена је низом великих и вриједних монографија, докумената 'и успомена, и умјетничких дјела, која обрађују одјељке пјесникова живота. По налогу Владе основани су одбори и комисије за прославу несамо у Љењинграду, Москви, и по другим великим центрима, већ и у многим рејонима, у творницама, индустријским подузећима, у колхозима, совхозима, по вишим и у пучким школама. У многим су градовима улице добиле ново име — Пушкиново. Од 15: децембра до 1. фебруара организиран је посебан циклус радио-емисија посвећених Пушкину. Према замисли Вође совјетске политике, Пушкинова Прослава мора имати »свенародни карактер«.

»' Ако и останимо на страну сва она наметљива истицања службене штампе о великој новчаној помоћи Владе; све оне чланке великих и малих Бубнових и Косаревих (Бубнов је комесар за Народну Просвјету, а Косарев — предсједник организиране комунистичке омладине, Комсомола), који се узалуд труде да из својих свелих срдаца извуку искру лир: ског узбуђења, — ипак је ова совјетска популаризација Пукина један велик и потребан културни посао. Притом

77