Nova Evropa

Ба

пашћење и очај, писцу је пошло за руком да прикаже оно обожавање и љубав што их је Пушкин уживао, те је дао лијепу илустрацију за познате ријечи пјесника Тјучева, да »срце Русије неће заборавити« Пушкина, који је његова »прва љубав«. Овај је рад писан у нарочитој мјешовитој форми: иако га писац назива »романом у десет слика«, он се више приближује казалишном комаду, или још више филмском сценарију. Много је слабија друга драма истог Ценског: »Пушкин«, колико се може судити по објављеним одломцима. С пуним повјерењем можемо очекивати најављено (за јубилејне дане) извођење драме В. В. Вересајева и М. А. Булгакова: »Пушкин«. Поштена имена ове двојице писаца пружају сигурну гаранцију за добре умјетничке квалитете, историјску тачност, и објективност обраде. Напротив, од свих ових досада споменутих дјела оштро се, у негативном, разликује роман Василија Каменскога: »Пушкин и РрАп«ћез«, који је типична совјетска пропагандистичка књижевна макулатура. Притом још, овај писац врло слабо познаје Пушкиново доба. Сасвим другим очима гледамо на други један рад о Пушкину, иако је он — с умјетничког гледишта — готово истих квалитета: драмске слике у 5 чинова и 8 призора — »У селу Михајловском, притајена љубав«, јер овај комад написао је Н. О. Лернер, познати пушкинист, који је током неколико деценија дао више врло вриједних научних дјела. Управо је неразумљиво, да је овај неуспоредиво слаб комад могао написати један од најозбиљнијих научника. Ради политичке тенденце смео је с ума историјску истину!

Пушкину је посвећен врло велик број и других разноврсних умјетничких дјела, и покушаја, који — сви скупа представљају доста шарену скупину. Забиљеживши на том дугом и вијугастом путу крајње тачке: на једној страни имена И. А. Новикова, Ј. Тињанова, и А. Глобе, а на другој В. Каменског и Н. О. Лернера, ми смо означили границе пута, присиљени простором да ћутећки пређемо преко свих осталих дјела, међу којима има и врло занимљивих.

Као реакција романизираним биографијама, видимо сада гдје се све више појављује интерес за чисте биографије, писане у духу старе традиције. Међу такове, о Пушкину, морамо убројати књигу Георгија Чулкова: »Живот Пушкинов«, која још није довршена (излази у наставцима у московској ревији »Новиј мир«, од августа 1936). У предговору Чулков пише, да он жели дати у овој књизи »једноставну и тачну приповијест о животу, раду, борби, и смрти Пушкина... У основу књиге ставио сам успомене и признања самог пјесника, — хтио бих тако да напишем књигу у којој би се чуо глас пјесников«. Судећи по оном што је већ

85