Nova Evropa

објављено, ова ће књига одиста дати један од најбољих животописа Пушкина. То што се савремени Пушкинови биографи, слиједећи своје предшаснике, готово искључиво баве животом, а не самим стварањем Пушкиновим, те човјеком потпуно засјењују у Пушкину пјесника, и што се нарочито задржавају на чисто обитељским приликама, то — разумије се — није празна радозналост, већ се темељи на огромном значењу што су га у пјесниковом животу играле обитељске прилике; ипак, све то привлачи и нездраву знатижељност широких читалачких маса, те ствара шум и галаму око оног што је најинтимније и најдражије било Пушкину. Тиме се такођер даје, добрим дијелом, објаснити велика продуктивност пушкиниста у наше доба. Јер, како већ рекосмо, одмах послије Револуције почело се све више писати о Пушкину, и то траје до наших дана. Тако је, напримјер, у СССР током само једне (1921) године изашло око двадесет посебних књига о Пушкину, да и не говоримо о чланцима у ревијама и по новинама. Ту су књиге: М. О. Гершензона, Ј. Верховскога, В. И. Сајитова, В. Томашевскога, М. Л. Хофмана; доцније су изашле: »Пушкин у животу« и »Сапутници Пушкинови« од већ неколико пута споменутог В. В. Вересајева, те »Пушкин« Б. Л Модзаљевскога, »Књига успомена на Пушкина« М. А. Цјавловскога, »Рукописи Пушкина у књижницама, музејима, икњижним стовариштима« Н. В. Измајлова и Ј. Оксмана, »Пушкинов Петроград« А. Г. Јацевића, »Пушкинов Атејизам« В. Рожињина, »Издаватељкњига АлександарПушкин« С. Гесена, и друге. Од зборника да споменемо само: »Неиздати Пушкин«, »Руком Пушкиновом«, »Пушкин-критичар«, »Московски пушкинист«, »Пушкин у Москви«, и толики други. Обиље ових књига и разноврсност њихових предмета јасно показује како многостран и огроман интерес за Пушкина постоји управо у свим руским друштвеним слојевима. Бројна су такођер и издања Пушкинових дјела, како комплетна тако и појединих радова, и то и критичких и пучких издања, луксузних и јефтиних. А њихова наклада досиже каткада многе стотине хиљада примјерака.

Такво је стање пушкинизма у СССР. У емиграцији, рад пушкиниста је много скромнији, и то несамо због огромних материјалних неприлика с којима се бори руска емиграција, него још више и услијед недостатка потребног књижевног материјала и извора. У ствари, изван Русије постоји само један прави Пушкинов музеј, и то приватна збирка А. О. Ањегина (Оно) у Паризу, који располаже са близу стотином Пушкинових рукописа: Треба споменути и скром-

86

O PO O OL O