Nova Evropa

Па

све и кад узлећу у духовне висине, не смеју одбацивати и губити из вида праснаге народа, и просечност која те снаге одржава и у којој се рађа нови југословенски човек. Будући да је данас и код Срба и код Хрвата у сељаштву јединствено тежиште јавног живота, то као полазна тачка и основа за образац југословенског човека не може друго бити до сељак, та вечна врста човека, присно одана и привезана за земљу, за породицу и Бога, а у коме су се праснате народа најбоље сачувале у дугом току времена, у свим њеним целисходним, постепеним, и спонтаним трасформацијама и акомодацијама. Притом, при изграђивању нашег обрасца, морамо рачунати и с тим, да је наш народ тек у току прошлога века почео прелазити из присил“ ног колективног стања потчињености (рајинства, феудалног система, крвно-племенских и задружних заједница) у слободније стање друштвене и економске неодвисности и самосталности, тако да ми нисмо у ХЛХ веку, као западни Европљани, проживели епоху пуног европског либерализма, његове слободе и развијеног индивидуализма, који је омогућио развитак демократије у Европи. Народи који су ту епоху проживели, пријемљивији су и способнији за постизавање виших животних облика и за провођење радикалнијих савремених политичких рефорама и друштвено-економских поредака, па ми пропуштено, по сили прилика, морамо да надокнадимо у садашњости, у народној држави, да бисмо могли стати на равну ногу са другима, те да бисмо се оспособили за савремене задатке и потребе новог народног и друштвеног живота. Стога ми, у овој поратној ери претераног колективизма, стојимо и пред задатком да се и широким слојевима народа омогући изграђивање личности, карактера, те да се подигне на достојан степен достојанство човека, унижено у прошлим вековима, и да се негује и одржава демократски дух и принципи неповредивости особе и личне слободе, у кругу потребних друштвених и државних стега. Тек с помоћу оваког облагорођавања средина и појединаца у широким народним слојевима могу се код нас из њих створити извори праве духовне елите, које вуку животни и душевни корен из народа, а које су нам толико потребне на свим подручјима јавног и културно-духовног живота.

Поред овог крупног задатка, да пропуштено надокнадимо, ми стојимо и пред савременим социјалним проблемима и задацима. Ми морамо пре свега, свим средствима модерне културе (школа, просвета) да развијамо у широким слојевима народа општи социјални смисао, друштвену солидарност и дисциплину, да бисмо их тако оспособили за савремене друштвене, економске, класне, и политичке организације и установе, као и за више друштвене облике. На

155