Nova Evropa

тај смо начин дошли пред скупни задатак да, развијајући индивидуализам и свесни колективизам, одстрањујемо њихове претераности и слабости, па успоставимо — према нашим могућностима — склад између појединца и заједнице.

Тек имајући све ово у виду, ми израђујемо наш образац, клешемо у главним потезима лик нашег сутрашњег човека, какова га желимо имати. Ако се поставимо на више гледиште, имајући у виду све што смо навели, могли бисмо овако рећи. Он, тај наш будући човек, види изнад себе виши духовни принцип, бога својих отаца, и — одржавајући везу са праизворима народног живота, од којих преко својих предака вуче наслеђене виталне и душевне снаге, јуначку и верско-културну традицију, — упире додуше своје очи на небо, али притом одржава и јача своју животну енергију у борби за опстанак, против разних експлоататора и сваковрсног зла; а кад га уверавају да треба и неоправдано да трпи, да је експлоатација нужност, па га притом теше »небеским царством«, он се спрема на отпор и јуначке замахе. Њему су породица и потомство суштина живота, те ради њихова материјалног опстанка и благостања, он сматра институцију и принцип власништва, нарочито на земљи и у кући (која најтемељније осигурава егзистенцију) као животну и социјалну нужност и светињу, док своју љубав и инстинктивну оданост према породици, задрузи, и родној груди, преноси на народ, отаџбину, и целокупну нацијоналну заједницу, држећи се старе мудро“ сти: брат је мио ма које вере био. Иако му је и даље узором традицијонално чојство и херојство, он је своју јуначку природу акомодовао потребама савременог живота, па је њене енергије трасформирао у активистичан животни став на пољу приватног и јавног живота, који је спојен са муком и напорима и изложен сталној борби за одржање. Просвећивањем, школом и домаћим васпитањем, а у вези са животном борбом, будући наш човек изградиће своју личност, постаће карактером, који цени достојанство човека и личну слободу ограничену потребним стегама друштва и државе. Он ће знати да цени и културне тековине и вредности које нису настале у његову крају и у његовој земљи, и настојаће оспособити се да их спаја са тековинама свога краја и да их скупно прима и проматра као заједничко добро, на основу друштвене солидарности и друштвене правде. Тако ће постати личност са развијеном индивидуалношћу, и у исти мах и савремен колективни човек, са социјалним смислом, који представља склад у односу између индивидуе и колектива.

Може бити да ово од нас овде постављено мерило има својих недостатака; али то није главно, ни суштина ствари: то могу други, који боље знају, лако поправити и надопунити. Ради се о принципу, да се постави код насодређено

156

А