Nova Evropa

Iste mane, na koje se ukazuje u parlamentarnim državama, postoje i u drudim nedemokratskim režimima, ј05 и шпобо većoj meri; samo šio se one u demokratiji putem slobodne štampe, koja je jedan od glavnih uslova za njen razvitak, kritikuju i šibaju, dok autoritativni režimi ugušuju javnu reč, pa se ne zna šta narod misli. Ali, narod je gospodar nad samim sobom, i nema u istoriji slučaja da se bilo koji narod dobrovoljno odrekao svoje slobode. Stoga se ničim ne daje opravdati, kada se manjina proglasi tutorom celoga naroda, jer je njena vlast lišena moralnog osnova i može se održati samo nasilnim sredstvima. Niko ne osporava fašističkim režimima, da su izvršili dosta korisnih reforama baš u interesu širokih narodnih mas4; ali ne treba smetnuti s uma, da iza ovih režima stoji krupni kapital, »za koji su oni vezani nesamo zlatnim lancima nedo i zapovedničkim mostom«, kako kaže jedan savremeni francuski pisac. Osim toga, budući da ovi režimi oduzimaju narodu slobodu, oni to oduzimanje moraju nečim kompenzirati, pa zato sprovode opsežne mere i radikalne reforme na socijalnom i privrednom polju. Ovo im je utoliko potrebnije, što i oni moraju voditi borbu na dva fronta: s demokratijom, u kojoj sam slobodan narod upravlja svojom sudbinom; i s komunizmom, koji iz osnova menja postojeći društveni poredak, Iz toga. razloda i kapital, kojije spiritus rector fašizma, mora da pravi koncesije savremenim težnjama društva.

Često se čuje i sa raznih strana — kako već rekosmo — da je demokratija u krizi, da se je preživela, da je nesavremena. Po našem mišljenju, demokratija niti jeste niti može biti u krizi. Veliki principi demokratije: jednakost i sloboda, uz hrišćansko načelo bratstva, sastavni su deo ljudske svesti, pa bi kriza demokratije značila i krizu ljudske svesti, svesti čovečanstva. A kako već rekosmo, čoveku je urodjena. težnja za slobodom, i gde nema slobode nema ni jednakosti, 6de nema jednakosti nema ni pravde, a 8de nema pravde nema ni napretka. Demokratija dakle nije u krizi, ali jest u opasnosti — od fašizma s jedne i od boljševizma s druge strane. Mnogo veća i bliža opasnost preli joj od fašizma, pa su stoga velike demokratske države — kao Engleska, Francuska, i druge, — zakonom zabranile fašističke organizacije, i represivnim merama suzbijaju lašističke pokrete. Komunizam pak u tim državama tolerira se, Jer danas, bar tamo, predstavlja on ideološki pokret, doktrinu protivu koje se može boriti ideološkim metodama.

Metode fašizma, u poredjenju sa demokratskim metodama, mnogo su jače, efikasnije, i u svome delovanju brže, pa u toj formalnoj strani leže i uzroci brzog širenja fašizma, Slabost demokratije nije i ne može biti u njenoj sadržini, u njenim principima, пебо је ч mehanizmu, u parlamentarnom sistemu,

162