Nova Evropa

koji ne predstavlja više dobro uredjenu mašinu, barem ne uredjenu onako kako bi to odgovaralo potrebama. savremene demokratije, Ali, i kraj svih svojih mana i nedostataka, parlamentarni sistem je jedini od postojećih koji odgovara suštini demokratije. Možda je baš u tome tragika. savremenog društva, što dosad od parlamentarnog nema boljeg sistema za 5ргоvodjenje demokratije. Profesijonalni parlamenti, sastavljeni od predstavnika pojedinih korporacija, već su po svojoj suštini antidemokratski, Sindikalne organizacije opet čisto su klasne ustanove, sa svim manama političkih stranaka; a »sovjeti«, s ustrojstvom i funkcijama do Ustava {Staljinova) od 5. decembra 1936, predstavljaju ustanove za održanje diktature jedne društvene klase. Ustanova »referenduma«, iako ponajbolje oddovara pojmu demokratije, pokazala зе odviše spora i nepraktična, pa bi se mogla primeniti samo na pojedine osnovne, ustavne, propise. Budući da dakle od parlamentarizma nema bolješ postojećeg političkog sistema, potrebno je raditi na njegovu гебепетпзапји, na uklanjanju njegovih man4, i popravljanju nedostataka. Da se dobije bolji kvalitet parlamenta, тпобо bi doprinelo — naprimer — kad bi se oduzeo lukrativni karakter poslaničkom mandatu, pa bi tada odmah bio manji broj kandidata, a njihov kvalitet bio bi bolji, I sam izborni sistem može doprineti boljem kvalitetu narodnog predstavništva (»kvalifikovani poslanici«). Naporedo sa parlamentom moglo bi postojati i narodno pravo zakonodavne inicijative, +. ј. да odredjeni broj šlasača može predložiti da se neki zakon donese, promeni, ili ukine, pa da o tome sam narod plebiscitom odluči. Od izbornog sistema mnogo zavisi, hoće li se na izborima pokazati pravo narodno raspoloženje, — zato je najbolji proporcijonalni sistem, Pored toga, u slučajevima velikih opasnosti za državu, skora prošlost pokazala je i da su koncentracijone vlade dobro štitile državne i narodne interese, a francuski parlamenat nam baš sada pruža primer, da se manje stranke sa sličnim programima udružuju radi izvodjenja zajedničkog radnog programa, i da ovaj uspešno izvode.

Rečju, iako se demokratija preko parlamentarizma sporo ostvaruje, ona ipak ostaje najidealniji društveni poredak, u kojem se iznad svega ističe suverenost naroda i jednakost svih бтадјапа, te u kojem se potvrdjuje dostojanstvo čoveka i štiti sloboda. Ukoliko mehanizam demokratije ima nedostataka, treba ih otklanjati, pa u tome pravcu svim narodima, a našem mladom narodu pogotovo, predstoji široko polje rada za generacije koje su već tu i koje nastupaju,

GJ. Subotić.

163