Nova Evropa

Па

( политичким странкама.

Исповедамо уверење, да наше народно јединство има да створе политичке странке малог обима. Путем коалиција, савеза, или федерације, има — по нашем мишљењу — да се ради на југословенству као синтези досадашњег историјског развитка и битисања наших покрајина. Држимо, да су мале странке најбоље средство да до таке Југославије дође, и да су највеће јемство за солидност наше државне творевине. Да покушамо ово наше мишљење образложити.

ж

Нацијонално јединство других народа стварало се под лакшим околностима од нашег; али се ниједно није могло тако брзо изградити и онако како су савременици намеравали. И код нас је процес уједињења трајао педесет и више година, и још увек није у завршној фази. Изнад етничког осећања уздиже се једно друго, много јаче, интензивније, динамичније: осећање индивидуалности и партикуларизма, који су се формирали у многим међусобним борбама и у самосталном начину изражавања државног и духовног живота. Традиције и навике јаче су од новог политичког статуса, иако сви они упућују на изградњу једне целисходне политичке организације.

Приликом стварања ове државе, све су покрајине ушле у нову творевину са својим дотадањим политичким странкама; оне су биле територијално ограничене, условљене дотадањим политичким и социјалним стањем покрајина. Али то нису биле велике партије (као у Енглеској), већ мале групације око једног уског програма, који је представљао максимум аспирација. С обзиром на политичке прилике, програми су водили рачуна о могућим успесима; у већем делу превлађивао је практичан моменат, па су у томе правцу и деловале. Али је с овим партијама народ унео већ израђена политичка и социјална гледишта, чије би реализовање имало да буде плод дугог и трпељивог рада, али и компромисних решења. С временом тако израђиван менталитет, није се могао одмах преобразити и прилагодити новим приликама: осетило се да је потребно, да је неопходно, те навике и даље поштовати и неговати, све док се нове идеје, нове смернице и нова схватања не би, путем васпитања и саживљавања, сами наметнули народу и док их народ не прими као своје. Оно што се вековима стварало не може се одмах одбацити, нарочито онда када се није имало чиме заменити: нова творевина није имала прошлости, па према томе ни традиције заједничког живота, а ситне партијске организације су продужиле играти и даље улогу коју су играле до формирања државе, само садау обрнутом правцу.

275