Nova Evropa

(од 11. маја 1925: »Радикали и Сарајевски Атентат«): »...Г. Пашић и Г. Јовановић нити носе кривице, нити имају заслуга, за Сарајевски Атентат, и за оно што се после њега догодило. Они су се десили у оно време на високим положајима, баш као што се налазе и данас, не по својој способности и према распореду смишљене и одређене државне организације и оријентације, већ сасвим случајно, услед нереда и несређености прилика које су онда владале у Србији, а данас још увек владају у Југославији; они нису били кадри и у могућности ни онда, као влада мале Србије, да решавају ни најелементарнија унутарња питања, као што су однос између војне и цивилне власти, па је само тако и могло бити, да шеф обавештајне службе у Ђенералштабу буде њихов најжешћи противник и глава тајне организације која је стварно водила спољну политику тадашње Србије, без знања и противу воље званичних министара. Они су дакле могли знати и о припремама за Атентат управо онолико колико и други више-мање обавештени смртни људи у Београду, с којима су завереници и босански студенти долазили у додир...«

Најважнији докуменат по овом питању, т. ј. да ли јен на који начин званична Србија имала учешћа у Сарајевском Атентату, пружио је — нико други до сам изасланик Бечке Владе, који је њиме уједно први указао и на прави пут којим треба да се иде у испитивању одговорности за Рат. Г. Визнер (Dr, Friedrich R. von Wiesner) nomao је у Сарајево, на четрнаест дана после Атентата, када су већ сви атентатори били углављени и оружје пронађено. Он је 13. јула 1914, у војничкој униформи вишег чиновника Заједничког Министарства у Бечу, потражио Суца-истражитеља, да би сазнао за резул“ тате истраге, интересујући се нарочито, уколико је званична Србија уплетена у Атентат. Након исцрпног обавештења, упутио је Г. Визнер још исти дан свој први брзојавни извештај Влади у Беч, који је гласио:

»Елементи из времена пре Атентата не дају никакве доказе којима би се утврдила пропаганда вођена од стране Српске Владе. Али сам факат, да је овај покрет подржаван са српске стране, преко разних удружења, сачињава, иако слаб, ипак довољан основ... Нема апсолутно никаких доказа, да би Српска Влада знала за Атентат, или за његову припрему, као. ни зато да је она припремала оружје у ту сврху. Напротив, има много елемената којима би се могла утврдити немогућност тога... Бомбе су пореклом из српских војних магацина, — то је ван сваке сумње; али се ничим не доказује, да су оне сада издате из тих магацина ад ћос, јер могу потицати и од наоружаних комита. Извесне манифестације после Атентата упућују на пропаганду Народне Одбране; ту има доста интересантних елемената за трагање. У припреми су скори метежи«

322

OL RR NUI