Nova Evropa

Па

Nova Evropa

Knjiga XXX, Broj 10. 26. oktobra, 1937

Људи и програми.

На свету је много програма, много идеологија, много концепција. Ко све данас нема програма! И онај ко га нема, стварно га носи у себи — свесно или несвесно. Уосталом, програми су болест од које је људско друштво оболело сада више него икада досада. Савременом свету, заморену дугим и узалудним чекањем свестраног просперитета који не долази, данас требају крилатице, које код незадовољних и разочараних изазивају одушевљење и уливају наду, вечну наду. Али готово сви програми, када дођу до примене, губе своју важност и своју снагу, јер људи своје циљеве постизавају и без програма, најчешће и против програма. Стварност је програм сам за себе, и за будућност, програм највреднији, најуверљивији, најречитији. МИ сви наши програми свршавају се тиме да сами себе прождеру.

Са психолошког гледишта, програми представљају прелажење преко себе, савлађивање личности, дисциплиновање воље, дакле: општу жртву коју човек приноси. Личност се у њима распада, губи. Међутим, са социјолошког, економског, политичког гледишта, програми најчешће представљају потребу, често и материјалну. Стога је проблем програма у основи дијаметрално опречан проблему људи, и оних који их стварају и оних који их остварују. Али, програми постају продукт јачих, најачих, а у политици су најчешће најачи они који, ради постизања циљева за којима теже, употребљавају свако средство, које им се причини згодним, свако средство које им осигурава снагу утицања, моћ завађања и владања људима. И ко верује у личну акцију, у индивидуалне способности и врлине појединих вођа, томе не треба ни политичког програма ни опште политичке одеологије. Ипак, и програми и људи, једни су познати и признати, други нису; многи људи нестају непознати и непризнати и с њима гину програми њихови, и присташе њихове: згазио их је туђи програм, — дошли су други људи, други програми...

305