Nova Evropa

Оквир свих програма природно је узак, а њихов корен танан. Јер, осим свих субјективних фактора, а и више и јаче од њих, одлучују објективни услови, страни моменти, спољне чињенице, — разлози који су испред и изнад свих програма. Програми увек представљају извесне интересе: налазе се испред њих или.иза њих; они их шире и заштићују, а интереси се боре и сукобљавају. Општи и лични интереси се најчешће једни према другима постављају као антитеза, и готово никад и у свему нису исти. Били овакви или онакви, интереси су разноврсни, сви су они »важни«, и сви попримају разне облике, разне видове. А »засго ебојзто«, иако не желимо ни да га упростимо ни да га генералишемо, и овде се увукао, испољио. HM док је лични интерес готово увек конкретизован, општи је још увек програм, и ни у једној личности ни у једном акту не сједињује се и један и други.

Иако је човек мерило свих ствари, развој људских мисли и дела није увек био у рукама ни релативно најспособнијих ни најбољих и најпозванијих. Они који верују у своју личну акцију, у своје бриљантне особине, у неку магијску моћ да воде за собом друге људе, врло често не желе да носе пуну одговорност ни за оно што раде ни за оно што кажу; притом С ироничним осмехом човека који стоји на недостиживој висини прелазе преко свега што други предлажу и што други у животу позитивно стварају. И док осуђују извесна дела и Методе других, сами се њима служе. И баш ти исти људи приступају маси са милијун лица, у безброј облика и видова, и опијају се њоме. Никад, наиме, маса није била моћнији фактор за стицање и губитак власти: него данас, и никад појединци нису господарили у већој мери њоме, а истовремено били зависнији од ње!... И нико од њих никада се не повлачи, — сви остају на власти и доклегод могу; одлазе тек када морају. Ту се не пита за програм. Јер, не постоје само програми без људи, постоје и људи без програма. Политичке трибине, опће говорећи, више него икоје друго место, обилују лакташима, превртљивцима, жонглерима. Њихови програми, њихове речи, њихова дела, увек су у контрадикцији, и једна реч негира другу, један дан опровргава други. Линија им је непозната — њихова линија је скок; а ту се не гледа на лепоту, већ на корист, на брзину.

Сам живот, како већ рекосмо, није ни програм ни идеја, него дело које живи, које се развија, које се мења. Из те покретне снаге извиру сва дела и недела човекова. Ту нема предомишљања, ту нема колебања, јер је скептицизам, и онда када је рацијоналан, близак индиферентизму, и према томе негативан. У том и јесте трагедија сваке трајне пасивности, негације позитивних дела, па и мисли. Јер и мислити је позитивно! И износити своје мишљење и предлоге о свему ономе

307