Nova Evropa

plodom istorije Jednog naroda, koji je ostao — do svoje srži i svojih kostiju — demokratski i na braniku slobode. Antidemokratska propaganda u Evropi upotrebila je sva sredstva, i u samoj Francuskoj, da omalovaži istorijsku važnost i naučnu vrednost ove Izložbe. Ko nije još uvek pod utiskom članaka, informacija i prognozA4, koji su puštani u svet u oči i za vreme otvaranja Izložbe! Demokratija nema smisla za propagandu, jer se celokupna njena delatnost oslanja na istini; prema tome, ona ne readira, ostaje nepomična, — ali ulazi u suštinu problema. Ideološki rat, koji besni Evropom i svetom i koji preti da pomeri ceo društveni poredak evropskih demokratija, nije ipak uspeo da poremeti prirodni i sigurni progres evropskih demoктанја, On medjutim nije poštedeo Izložbu; naprotiv, on se oseća u zraku Izložbe, na njenim fasadama, u njenim paviljonima: na celokupnom vazdušnom prostoru preovladava on u agresivnom i prodornom slavu boljševičke dvojice, koji sa srpom i sa maljem u ruci nastupaju nasrtljivo u pravcu smirenog i nemački tvrdog carskog orla i nacističkog kukova krsta. Dva suprotna životna pojma, dve oprečne vizije života, i dva ekstremna elana, posred kojih se kreće evropska demokratija ili — Pariz, mati čovekove slobode! Sovjetski zamah tišti celokupnu zgradu paviljona, koja mu služi kao oshova; nemačka fasada nije drugo do jedan dekorativni akt sa nirnberških totalitarnih parada... A nedaleko od ove ideološke borbe Jeca u agoniji slobode žrtva ovoš ideološkog sukoba: bedna Španija, majka Don Kihota i slatke Dulčineje del Tobozo. To je jedina tragična nota Izložbe. Italija kao industrijska zemlja dejstvuje paradoksalno, Portugal je, u tome ređu totalitarnih država, jedna oaza smisla: da se preko stila i ukusa odstrani stvarnost. Politika Komiteta za nemešanje i metafizičke diplomatije G. Vansitarta najbolje se shvaća u paviljonu Velike Britanije: jedan narod, za koga se veruje da vlada svetom, ima čast da vam se predstavi sa par izlinjalih frakova, teniskih raketa, kefic4 za zube, čajnog pribora, i tome slično. Kompleks superijornosti, ili srečna pozicija naroda koji nema potrebe da troši za reklamu i da зе зе ргорабапdom? „,,. Ispred paviljona Velike Britanije, »Rumania Mare« stoji kao da je prva država u svetu, Ovaj paradoks ima да se zahvali statistici i propagandi — dvema revelacijama Izložbe 1937. Male skandinavske zemlje, seveme države, Baltjska Antanta, Belgija, imaju sve simpatije posetilaca, koji veruju da sloboda i demokratija seku đuboke brazde blagostanja, reda, i društvene snošljivosti, mada i tamo Evropa stoji pod utiskom ideološkog rata, jer večni mir je još uvek spekulacija i napor пезато filozofa već i državnikA4! Lavorov stub, ispred glavnog ulaska u Izložbu, nije drugo, do »križni put« ili stup sramote« medjunarodnog i gradjanskog morala civilizovane Evrope, inercije velikih demokratija u nemoći da spasu mir: Mančuko,

348