Nova Evropa
Економски преглед.
Либерализам или интервенцијонизам, у нашој трговинској политици,
Откако је државна власт и код нас дубље захватила у привредно подручје, све се више јављају и приговори против државне интервенције, особито у спољној трговини. Док је, на једној страни, држава присиљена интервенирати, већ услијед стицаја прилика у свијету (оваку интервенцију врше и све друге државе, које су од било какова значаја за нашу спољну трговину), дотле су на другој страни и многи приговори наших привредника потпуно оправдани, с обзиром на извјесне мјере наше службене трговинске политике. На тај начин настаје и код нас питање: да ли је у трговинској политици потребан либерализам или интервенцијонизам; и друго, ако су потребни и један и други, или један или други, које су границе таковоме интервенцијонизму или таковоме либерализму» На који начин наћи златну средину између опћих интереса, које има да заступа државна власт, и индивидуалних интереса самих привредника, односно колективног интереса који тврде привредници да заступају»
Да би испитивање у овом правцу могло изнијети кратак али заокругљен преглед главних теза у вези са постављеним проблемом, подијелићемо га на слиједеће моменте: 1) тенденције у међународној трговини прије, и у новије вријеме; 2) форме интервенцијонизма у трговинској политици уопће, прије и сад; 3) потреба интервенцијонизма у нашој трговинској политици, прије 1929 године и послије 1929 године; 4) стварна интервенција у нашој трговинској политици, и потреба коректуре; из овога ћемо онда 5) извести закључак у погледу питања интервенцијонизма или либерализма у нашој трговинској политици, у принципу.
1
Ако уочимо тенденције у међународној трговини прије 1929 године и послије те године, видјећемо огромну разлику. Док је раније у међународној трговини важио закон понуде и потражње, те закон разлике у цијенама, који су утицали на тенденцију кретања робе, данас је утицај ових закона толико смањен да често нека држава набавља робу баш тамо гдје је најскупља! Раније је била карактеристика спољне трговине, да се форсира продукција, како би се што више могло извозити робе, што је редовно доводило до хиперпродукције и до економског застоја, па и до катастрофа. Исто тако је прије интензивна емиграција настајала из једноставних економских и социјалних потреба, па су нови жите-
358