Nova Evropa

једној карти у којој је стајало кратко: — »Напред, лафови!« — Тиме је Гаћиновић дао своју сагласност за Сарајевски Атентат, а писмом Мухамеда Мехмедбашића и Данила Илића био је први обавештен о намери за атентат. Говорећи о Данилу Илићу, Гаћиновић каже: — »Претпоследњу дописницу беше послао из Н. у Херцеговини, куда је путовао у ствари „Звона: и где, свакако, беше заказан састанак са конспираторима Југа. Под његовим потписом беше оловком написао неколико речи други наш друг, један између ретких који је успео да се спасе после велике катастрофе. . .« (Мухамед).

Када је Принцип стигао у Сарајево и састао се са Данилом Илићем, они су такође писали Гаћиновићу и известили га, да је дефинитивно решено да се изврши атентат, Гаћиновић је и њима одговорио да се с тим слаже.

На Видовдан 1914 извршен је атентат.

»

Из овога што смо напред изложили изводи се, као логичан закључак, следеће:

1) Да је познато и утврђено, да је идеја за Сарајевски Атентат поникла међу босанско-херцеговачком омладином. Никаквих сугестија са стране није било.

2) Да је, пре извршења Атентата, о овој намери био обавештен Гаћиновић, који је у то доба био ван Босне (у Лозани). Највише што би се могло допустити, у вези са бољшевицима, то је: да је Гаћиновић, имајући везе с емигрантима Русима, казао неком шта се спрема у Босни. И, ако је то казао, то је могло бити речено тек када је већ замисао за заверу створена у Босни и решење о Атентату донесено у Босни. Ту идеју нису могли дати руски емигранти.

3) То што је Карло Радек изјавио на суду у Москви, о неком писму и упутствима које је ЈЉењин дао делегатима упућенима у Хаг, о тајни рата у вези са Гаврилом Принципом, и Т. д., — то је могао да буде можда некакав политички потез ЈБењина. Ни Принцип, нити и један омладинац учесник у Сарајевском Атентату, није знао ни за постојање Љењина, или других бољшевичких особа. — Како Радек није ближе изнео садржину тог Љењинова писма, те како не знамо ни када је и зашто слата та делегација у Хаг, не можемо ништа ни говорити о томе.

Према овоме, остаје засад као факат: да бољшевици нису имали, нити могли имати, удела у припремању Сарајевског Атентата нити везе са самим Атентатом.

Чед. А. Поповић, пуковник у пензији.

357