Nova Evropa

винској политици могле би се подијелити на пет посебних скупина, од којих свака има тачно одређен задатак. У прву скупину, такозваних трговинско-политичких или механичких средстава, спада ограничење увоза разним формалностимаи административним поступком: систем увозних дозвола и контрола увоза, који имаду у свакој држави други облик; систем контингентирања увоза, који може бити на основи максималних контингената, минималних контингената, контингентирања увоза страних сировина, или контингентирање употребе домаћих сировина; систем робних компензација, који је настао из система девизних или клириншких ограничења, а који се састоји у доказивању да је увоз робе плаћен извозом робе; и забрана увоза, која се у посљедње вријеме прилично често употребљује. Другу скупину сачињавају такозвана царинско-политичка средства, међу којима је прије свега повишење царина, које је у новој трговинској политици заузело досада невиђени опсег. Успркос разних уговора, скоро све државе повисиле су, ма и заобилазним путем, своје царине — ако је то одговарало њиховим интервенцијонистичким програмима. Као нова, или обновљена, мјера могу се узети и преференцијалне царине, које су додуше и раније постојале, у првим почецима старе трговинске политике, али које су баш у новије вријеме успјеле да се афирмирају као одлично интервенцијонистичко средство савремене трговинске политике. Надаље спада у ову скупину нова мјера у облику разних увозних пристојби и такса, које знаду често бити од знатног утицаја на кретање спољне трговине. У ову скупину спада коначно и уговорна мјера — царинско примирје, које склапају међусобно државе исте економске регијоналне заједнице, како би обуставиле штетно и сувише интензивно подизање царина. Трећу скупину сачињавају финансијска средства, у којима је интервенцијонистичка модерна трговинска политика показала особиту рафинираност. Овамо спадају, прије свега, многобројни системи девизних ограничења, који већ сами по себи могу суверено управљати и регулирати спољну трговину поједине државе. Као посебна врста девизних ограничења развио се систем клириншких плаћања. Затим долази овамо систем девизних манипулација, и — коначно — систем девизних комисија и девизних контингената. Ове разне врсте девизних ограничења имају да утичу на плаћање спољне трговине, путем прописа о плаћању извезене или увезене робе. А како је плаћање сврхом и резултатом трговања, то је јасно да и трговина овиси о могућности или немогућности плаћања, па су ове врсте девизних ограничења изазвале и створиле многобројне, досада непознате, нове проблеме, као што су блокиране валуте, залеђена потраживања (клириншке »шпи-

361