Nova Evropa

и органичење промета девизама наступило је код нас убрзо иза сличних мјера у иноземству; али је крај свег тог, наша трговинска политика до прије непуне двије године била у принципу пасивна и либералистички оријентирана. Тек у посљедње вријеме она је постала активна, дакле интервенцијонистичка, и показује притоме извјесне форме досљедности, система, и плана. Она је усвојила, углавном ограничење промета девизама и валутама, контролу увоза, систем клириншких плаћања, систем увозних и извозних манипулацијоних пристојаба, систем контроле цијена извозних и увозних артикала, систем напутница у клириншком промету, систем преференцијала у трговинским споразумима, експортна повлашћена друштва, државни експортни завод, те међудржавне привредне комитете. Говорити теоретски о значају ових мјера, не би имало много смисла, будући да су оне предузете с намјером да донесу плода и успјеха. Стога ћемо једино покушати приказати главне недостатке и неприлике које су посљедице ових мјера, и то поглавито: како на ове посљедице гледају практични привредници, и како их они осјећају. И ту ћемо се задржати само на најглавнијим приговорима наших привредника, које сматрамо оправданим.

Темељ свих прописа наше нове трговинске политике налази се у Правилнику о регулирању промета девизама и валутама (од 7. Х. 31, М. Ф. Ш/112400). Овоме се правилнику стално приговара да није јасан и прецизан, да је сувише ограничио привредну дјелатност, и да садржава многобројне прописе који нису потребни за постигнуће жељене сврхе. Напосе се приговара овоме правилнику начин његова декретирања, начин накнадних прописа и тумачења, који се врше без икакова конзултирања привредника и њихових корпорација, па ни у случајевима гдје није потребна хитност или дискреција. Привредници надаље приговарају и многобројним комплицираним и по њихову схваћању непотребним формалностима у погледу спровођења девизнога правилника, вођењу контролника, и т. д.. Један од најтежих и најоправданијих приговора јесте онај који се тиче прописа, да извозник мора дио девиза, примљених у наплату за експортирану робу, понудити Народној Банци, и то уз т. зв. »службени« течај (који је знатно нижи од бурзовнога течаја). Постотак девиза које треба одступити Народној Банци износи данас 383,3% (а извјесно вријеме износио је 50%, па и 80%), па извозници на тај начин губе на девизама разлику између берзанског и службеног течаја код "= девиза, што представља у многим случајевима знатан губитак. Овоме приговору надлежни нису до данас успјели дати потребно разјашњење, те оваково стање дјелује лоше на свеукупну привреду.

365