Nova Evropa

видуално, а не доноси претходна потребна декларација о томе која је привредна грана у тешком стању и којој су потребне овакове погодности, то настају и овдје приговори појединих интересената, а онда и читавих привредних грана, јер свака тврди да је њој фаворизовање најпотребније. Притоме није нигдје са званичног мјеста (јавноправне корпорације, и т. д.) објављено конјунктурно стање појединих привредних грана.

И контрола извоза је поглавље приговора извозника нашој трговинској политици. Она се састоји или у формалним прописима о извозу воћа, стоке и сточних производа, који имају смјер да припуштају извозу само типизиране, сортиране, и прворазредне партије робе; или се опет састоји у централизирању издавања извозничких увјерења, чиме се наводно постизава бољи преглед о кретању извоза дотичних артикала. Овамо спадају: бакар, вуна, необрађена кожа, олово, цинк, кудеља, феросилициј, орахово дрво, и жељезна рудача. И ова мјера има дабогме своје оправдање; али би и за њу требало одредити прије свега принципе по којима ће се проводити, а онда ју треба поједноставити и клонити се непотребних компликација и стављања потешкоћа привредницима и ондје гдје ови нису ничим оправдани.

Регулирањем девизнога промета и контролом увоза и извоза у ширем смислу надлежни фактори утичу одлучно на кретање течајева у клиринзима. Често су под утицајем ових фактора ови течајеви далеко испод или изнад паритета, те на тај начин утичу и на цијену наше или иноземне робе. Ово не би само по себи сметало, кад би се руководило принципом, да треба фаворизирати извоз а оптерећивати увоз; међутим, у много случајева су надлежни подржавали течајеве који су стварно оптерећивали извоз а фаворизирали увоз, и то не уопће него увоз из појединих држава на штету увоза из других држава, а све то без стварног и реалног образложења. Привредници нефаворизираног увоза, те извоз-

ници уопће, жале се на ове чињенице, али до данас стално без успјеха.

Наши царински прописи, сами по себи, не познају могућност транзитне трговине. То је и природно, јер одмах иза Рата код нас није ни било потребе за тразитном трговином. Али у новије вријеме, све се више развијамо у јаку експортну и импортну земљу, па се јавља и потреба за транзитном трговином. У интересу је привреде и економске експанзије, да се у што већој мјери омогући и фаворизује транзитна трговина, јер ће она дати запослење многим становни-

цима и уједно ојачати наше луке, те ће нам донијети знатне користи.

367