Nova Evropa

ekonomsku, kulturnu, političku hegemoniju čitav dunavski bazen i put do moreuza izmedju Azije i Evrope. Danas je taj blok razbijen i utoliko je opasnost za Jugoslaviju umanjena: nemački ekspanzivizam hoće jedno, austrijski imperijalizam drugo. U momentima, ima izvestan antagonizam izmedju ta dva pokreta, Da li je taj antagonizam trajan, ili će se na kraju krajeva stopiti u jedno, kako su to stvarno bili do Svetskog Rata, to nećemo sad ispitivati., Razmimoilaženje ta dva pokreta, u današnjoj formi, predstavlja dve opasnosti, koje su sintetizirane općenito u ova dva imena: »Anschluss«, restauracija Hapsburga, Ovako u raskorak idući, ova dva smera nemačke politike taktički su nesumnjivo manje opasni susedima zbog toga, što se medjusobno paralizuju: »anšlus« pobija restauraciju, restauracija pobija »anšlus«. Ali, s druge strane, baš taj antagonizam može da uveća opasnost. Oni susedi koji se nada sve boje »anšlusa«, prirodno su navedeni nato da s izvesnim simpatijama posmatraju eventualnost restauracije, Te simpatije, opet, prirodno izazivaju na družim stranama, koje su svesne da njima veća opasnost preti od restauracije, sklonost da počinju Sledati sa manje protivljenja na eventualnost »anšlusa«, kao na onu koja bi barem onemogućila uspostavljanje Hapsburške Monarhije,

Na severnoj i severno-zapadnoj granici, Jugoslavija ima jedan jedini živolni interes: sprečiti političko zakoračavanje nemačkoga i madžarskoga imperijalizma preko njezine linije; a ako u tome ima uspeha, obezbediti najživlju saradnju sa centralno-evropskom i nemačkom pozadinom u ekonomskom, saobraćajnom, i kulturnom pogledu, svesna da Je to ipak njezina prirodna pozadina po susedstvu, po tradicijama, po Beografskom smeštaju trgovinskih cesta, po ekonomskim strukturama, koje se nadopunjuju,

Jugoslavija je, medjutim, i mediteranska sila, Posed istočne obale Jadrana čini od nje — u pomorsko-trgovinskom pogledu — Važnu medilteransku silu, koja bi već i sama bila dosta znatna evropska izvozna država, a osim toga i neki prirodni debouchć za ostale podunavske agrarne zemlje (kao Madžarsku i Rumuniju), a i za industrijske (kao Austriju, Češkoslovačku, Nemačku, Poljsku), Jugoslovenska jadranska pristaništa mogu da budu prirodna izlazišta na more za velik deo izvoza tih zemalja, ukoliko ovaj ima računa da se koristi morskom sredozemnom cestom, Osim toga dolaze jadranska obala i njene prirodne lepote u obzir i za svetki turizam, Na tome sektoru, jadranskom i sredozemno-morskom, mi moramo da računamo sa sukobom interesa sa Apeninskim Poluostrvom. Nije tu u pitanju rasa ni animozitet latinstva protiv slovenstva, još manje katolicizma protiv pravoslavlja; ko te momente u debatu unosi, taj svesno ili nesvesno donosi elemente koji ne koriste osvetljavamju

387