Nova Evropa

хитлеровачке политике: да се уништи и сама каритативна скрб за емигранте. Разлога доста да тај Институт ишчезне.

Можда је баш зато и награђен рад лорда Роберта Сесила (Сес!), човјека кому је 73 године, те који ће наскоро о политичкој стварности имати исто тако мало да каже као Осјецки (за кога се заправо више и не зна није ли већ у којем санаторију њемачке равнице подлегао сушици). Након награде тог пацифистичког мучеништва, било је само логично награђивати Сесилов пацифистички апостолат, у сентименталном сјећању на стара лијепа времена кад су чланови Британскога Кабинета били још пацифистички борци. Али, tempora mutantur.

Но, сјећање је бесмртно, и у животу овог часног старца и племенитог борца има одвише тога што се не да заборавити. 1916 године, на његову иницијативу, Британски Кабинет наименовао је посебни одбор који је (под предсједавањем лорда Филимора — (РА Штоте) израдио први нацрт Устава Друштва Народа, који је онда (у јулу 1918) био предат Вилсону. Од оснивања Друштва Народа, па кроз много година, његово је име остало повезано уз најзначајнија дјела тога Друштва, и њему се имаде захвалити да је (1923) интервенцијом Лиге довршена окупација отока Крфа и окончан талијанско-грчки сукоб, који умало што није довео до рата и до пропасти ауторитета Лиге. Исте године дао је он Сталном Суду Међународне Правде у Хагу прилику да суде о двим тужбама мањина, прилику која је ванредно много значила за развој мањинске заштите. Али, тешко је низати све те успомене. Његов је званични рад у Британском Кабинету довршен 1927: конзервативац старога кова, тада канцелар кнежевине Ланкастер, разишао се он с Британском Владом у погледу поморског разоружања, оставши осамљен у својој максималистичкој политици. Ретроспективно, та се година указује као прекретница послијератне политике: непосредно након закључења Локарнског Уговора одједном се видјело, да је тај знаменити »локарнски дух« био производ Бријанове пропагандне службе, а да је затајио већ прве наредне згоде, кад је у питању разоружања требало учинити први одлучни корак. Од историјске је важности, да је одлуку тада донио Балдвин а не Сесил. |

Чини се да је Балдвин онај политичар Енглеске који је карактеристичан за политику Велике Британије послије Свјетског Рата, а не Балфур, нити Лојд Џорџ, нити Макдоналд. Балдвин је Конзервативну Странку — коју му је Бонар Лб предао још у њену предратном саставу — битно прекројио: он је по свом нахођењу намјештао и скидао краљеве и министре, и данас још живи његов менталитет у Невилу Чемберлену и Антони Идну. Његови противници у

390