Nova Evropa

Бљештавило тих теорија и мудровања дневно се приказује у многобројности варијаната. Оно се подржава хиљадама исписаних књига и цијепи се у мозгове младежи свих школа, од основне до факултета, с помоћу реторике наставника, уз подршку читавог система обуке и средстава науке. Хваљено са проповједаоница, те синтетизовано у цјелокупном законодавству, и — напокон — трубљено жестином једне бучне и наметљиве штампе, успјело је оно да осигура »потпуну слободу« појединцу и да му очува неоскврњену иницијативу у свему: слобода рада и утакмице, слобода богаћења и пропадања, слобода господовања и робовања, слобода у гомилању богатстава и свлачењу до и преко коже. Свеједно, само да је ушчуван принцип индивидуалне слободе!

Зашто луђак Салко скаче за један динар са Старог Моста у Неретвур Да преломи кичму за један динар! Да се гледаоци наслађују и да га сликају» Дозвољава му то индивидуална слобода, као и ономе другоме да се за један динар наслађује. Па и онда кад му у пољупцу с водом пукне кичма!... Или, зар није свијет са чуђењем сазнао, како су творничари за вријеме Великог Рата продавали средства за убијање непријатељима свога властитога народа» Или, зар се није пред нашим очима спаљивао памук, изгарао шећер, уништавала љетина, док хиљаде гамижу отрцани и ољуштени од привикавања на дневно гладовање» Али, како устати против индивидуалне слободе у потпуном располагању са својином» А ако се добра уништују, разлог је тому што нема довољно потраживања на тржишту! Дакле, не људи потребних, него оних који се као купци појављују на тржишту...

Али, зар они који се не појављују на тржишту као купци не морају живјетиг Зар и њима њихова индивидуална слобода не даје исто тако право на живот и на уздржавање живота и на људскији живот и на побољшање тог живота» Зар немају и они право на неко осигурање у болести, у изнемоглости, у старости; или их треба бацати низ тарпијску стијену као изанђале животе» — Ето им слободе у такмичењу! И они су се почели такмичити; они су се почели пребројавати; они су установили, да баш они — који се не појављују као купци на тржишту — сачињавају огромну већину у роду црва човјека који гамиже по земљи. А када су своје снаге повезали, они нијесу више индивидуум, они су колектив. М тада су се оци домовине забринули и стали озбиљно рачунати с овим колективом. Индивидуалној слободи стављена су нека ограничења, носиоцима господства земаљских добара наметнуте су понеке дужности. У почетку је то ишло тешко, било је приговора и опирања. Али би се тада колектив покренуо, па се попуштало: товариле су се све веће одговорности на држаоце добара.

380

OS SU UNA