Nova Evropa

Краља, који га и именује; али не више на препоруку Лондонске Владе, него на препоруку владе дотичног доминијона. Доминијони имаду право на властита дипломатска представништва, могу склапати уговоре са другим државама а да притом Влада Доминијона води сама директно преговоре, те сама и потписује дотични споразум, у којем се случају шаље сваки пут из Лондона Краљев Печат Влади Доминијона која га треба.

Политичка трансформација · Британског Царства, 6 без обзира на колоније и Индију, изгледа да је доспјела до свог зенита; она је јединствен примјер у уставној историји свијета, а начин на који је све то извршено јесте уједно најбоље свједочанство политичке зрелости британског народа, као и разбора и умјерености његових политичких вођа, који нису ни на час покушали да било у чем пријече еволуцију у којој су континентални политичари већ видјели конац Империја. Пита се само: како се ова трансформација Царства односи према његову јединству: Који је сада положај Велике Британије, и како се ново стање одражава у британској спољној политици 2 |

Усвајањем политичких захтјева доминијона уклонила је Велика Британија и посљедње узроке сецесијонистичких струја и учинила Царство политички јединственијим него ли икада прије. А чињеница, да је она: и данас, у ери поратних криза разних политичких система, задржала нетакнуто начело слободе као главни темељ своје владавине, даје Великој Британији као п њену Импе рију у очима свијета морални ауторитет какав она досад није имала. Ипак, мора се рећи, да је тај преображај правно-политичке структуре Царства донио собом и елемената који, с обзиром на јединство Империја, негативно дјелују. Ту је, у првом реду, паралелно постојање више дипломација, а потом и могућност за више спољнополитичких струјања; могућност директног и индиректног утицања иноземства на политику доминијона тиме је свакако повећана. Ови негативни елементи указују се према приликама и времену као веће или мање запреке вођењу јединствене спољне политике Царства; а чињеница, да се спољна поли: тика Империја води у споразуму са владама доминијона, и да њен правац зависи од тога споразума, даје тој политици прилично прекаран карактер. Међутим, ако бацимо један поглед на праксу, морамо признати, да ово стање не задаје Великој Британији у вођењу њене спољне политике нарочитих потешкоћа, нити угро-

22