Nova Evropa

жава њену јединственост, како би се то — посматрајући ствар са гледишта теоретских могућности — могло наслућивати. Постоје стални фактори који независно, и без обзира на државноправне односе у оквиру Империја, осигуравају јединство те велике заједнице. Ту је у првом реду Краљ, којему је становништво Велике Британије као и доминијона подједнако одано; затим, многи фактори културног и психолошког значаја. Веома разгранате родбинске везе знатног дијела пучанства Велике Британије и његове родбине у доминијонима представљају јак елеменат, који знатно доприноси јачању јединства Империја, а чему се често у иноземству не поклања довољно пажње. Поред политичких, културних, и психолошких фактора, од чије снаге и сталности зависи политичко јединство Британског Царства, постоји још један фактор, можда важнији од свих споменутих, а тај је: финансирање Империја од стране Велике Британије. Јак економски уплив Енглеске има као нужну и неизбјежну посљедицу њен снажан утицај на политички и културни живот доминијона.

Већ преко стотину тодина британска политика појављује се у посредничкој улози и указује као регулатор међународних односа. Многи ту политику називају кунктаторском, објеђујући притом неоправдано њене вође. Један доказ више, да континентални менталитет није ни до данас упознао карактер британскога народа, нити разумио његов положај и његову улогу. Британска спољна политика стоји стално под утјецајем двију супротних струја: једна је европска, и она нагиње што јачем оријентирању британске политике према Европи; друга је ваневропска, и настоји ту политику што више одвратити од старог континента. По свом географском положају, по својој култури, прошлости, својим обичајима и својој традицији, Велика Британија је европска, — она гравитира према Европи; али с обзиром на своје економске интересе, који по својој снази и сталности долазе у први ред, Велика Британија је ваневропска земља: од укупног енглеског капитала, који је пласиран изван граница Велике Британије, налази се — према статистици Sir Robert Kindersley-a (од 1929) у Европи 7%, а 93% изван ње; од чега 62% на подручју Царства. Од укупног британског извоза отпало је, у години 1934, на европске земље 38%, а 62% ван Европе, од чега опет 47% на земље које сачињавају Империј. Довољно је уочити само ово пар · бројева па да се увиди, колико је оправдана обазривост коју Енглеска