Nova Evropa
skog inspektora u Sarajevu (br. 325), kojim se upozorava Zemaljska Vlada u Sarajevu, da »mnogi rezervisti u Srbiji imaju bombi u privatnom posedu« i da bi trebalo pripaziti da se one ne prenesu u Bomu. G. Pfefer nije znao za postojanje ovoga dokaza kad je pisao svoju knjigu.
O opreznosti prema organima srbijanskih vlasti, prilikom putovanja atentatora u Sarajevo, veli С. Pfefer: »Ciganović ih je konačno upozorio da budu oprezni i da se putem po Srbiji skrivaju pred zvaničnim osobama, jer ako im nadju oružje, uzeće im ga«. Zatim dalje govori, kako su se Princip i Čabrinović u Koviljači nešto posvadili, pa premda nijedan od njih nije hteo da prizna radi čega je to bilo, ipak je »iz njihova kazivanja proizilazilo, da je Čabrinović morao nešto izbrbljati, što je dočuo ili mogao dočuti neki vladin organ«... To se kasnije ustanovilo, kad je vodjen proces protiv Srba u Banjaluci, gde se iz delovodnog protokola, koji je austrijski činovnik Mihalić pronašao u ostavljenoj arhivi Koste Todorovića, moglo jasno ustanoviti, da je Kosta dobio nalog iz Beograda, da zaustavi neke djake koji s oružjem putuju u Bosnu: tu je ujedno bilo zabeleženo i to, da je on javio u Beograd, da su ti djaci već otputovab.
G. Pfefer citira (na str. 101) još jedan važan dopis Načelstva Podrinskog Okruga, izdan u Šapeu (Pov. br. 85, od 3.16. juna), za koji G. Dr. Ćorović umesno primećuje, da austrijske vlasti, iako su znale za ovaj akt, nigde ga nisu spomenule, jer im nije išao u račun, budući da se iz njega Jasno vidi: »1) da srpske vlasti nisu apsolutno ništa znale o imenima atentatora, ni za njihov prelaz u Bosnu: 2) da su samo doznale za krijumčarenje oružja na granici, ali ne i ko ga je preneo ı zašto; i 3) da je očevidno da je neko, da bi gradjanske vlasti doveo u zabludu, umešao medju krijumčare ime Rade Malohabića, poverenika Dimitrijevićeva«. G. Pfefer ne deli mišljenje Dra. Ćorovića po trećoj tačci, već tvrdi da je najverovatnija hipoteza, da oružja uopće nisu prenosili Princip, Čabrinović, i Grabež, već da im je to oružje do granice doneo neko treći, kojega je dočekao Rade Malobabić, pa je ovaj na granici predao oružje Principu i Grabežu.
Iz svega što smo on i mi izložili, jasno Je, da nesamo što službena Srbija nije imala nikakova učešća u Atentatu, niti je uopšte znala za organizovanje Sarajevskog Atentata, nego su štaviše i oni oficiri, neprijateljski raspoloženi prema radikalskoj vladi ı Nikoli Pašiću, bili u zadnjem času odlučili da spreče izvodjenje Atentata. Inici-
30