Nova Evropa

Светозар Марковић и предратна Србија.

О Светозару Марковићу писало се много: повољно и неповољно. Његови савременици су, с извесним изузецима, осуђивали њетов покрет. После његове смрти, левичарски настројени људи хвалили су његов рад и идеје преко мере. Уколико се више одмипало од његове преране смрти, утолико се више преувеличавао његов утицај. Други су опет настојали да његову активност посматрају са гледишта доктрине и државе и његову вредност сведу на праву меру. Он данас свакако није више оно што је још до нетавна био: у историјској перспективи не (изгледа нам баш тако велики као што навикосмо да нам га сликају.)

Светозар Марковић појавио се је у раздобљу прелаза Србије из турског режима у самосталан живот. Правно, у Марковићево време, Србија је још турска провинција; фактички, она делује као независна држава са свим примесама слободне и организоване јединице. Излазећи из турског феудалства, она полако добија облик једне правне институције: унутарњу сређеност, општине и окружја, судове и школе и, што је најважније, самосталну администрацију; она је, дакле, на путу потпуне самосталне организације, независне од турске власти. Уз то, почиње да се и економски диже и прибира: наш човек почиње да образује своју економију, а приватна својина добија своје облике; на селу се обележавају домаћинства, било у задрузи или ван ње. Под Турцима, имовна и лична безбедност нису биле затарантоване; оне су зависиле од воље туђина. Поред овота, школована омладина почиње да развија своју акцију: њен утицај све се више осећа и огледа се на одлукама надлежних; у два правца: економски, и политички. Али се све то постепено, лагано, дешава, без великих потреса и снажних налета. Либералне идеје, које нарочито омладина уноси у народ, прихваћа сељак, који прилази производњи и материјално се подиже; он почиње да ужива плодове свога рада, што под завојевачем није — наравно — могао, или бар не у довољној мери. И још нешто: ондашња Србија, земља сељака, »чор-

#) „Нова Европа« посветила је један свој број (од 1. маја 1925) Свето. зару Марковићу, поводом педесеттодишњице његове смрти. Недавно је »Српска књижевна задруга« (у свом четрдесетом колу) објавила једну књигу његових изабраних списа, па тим поводом износимо ову малу критичку реви-

зију мишљења о темама којима се он бавио, а које су добрим делом још актуелне,