Nova Evropa

»изложбе« имао је свега 500.— марака за покриће изложбених н својих личних трошкова; али је био довољно промућуран да објасти њемачким новинарима потребу инвестирања у своје листове чланака и описа о нашој земљи, и они заиста 1927 почеше наваљивати у Југославију; а за њима и њихови читаоци, као прави туристи-експлоатори. Одонда, фала Богу, ми називамо Нијемце нашим сталним, па ако хоћете и нашим најбољим муштеријама. Дотле је и друштво »утник« већ учврстило било мрежу својих веза са важнијим путничким уредима, те се је и тим путем канализирао промет из осталих земаља. Све је то, дабогме, ишло полако: број посјетилаца из иностранства растао је постепено; а кад је наша публика видјела да странци налазе за вриједно путовати по нашој земљи, почела је и она у масама посјећивати приморје, па и остале наше крајеве. Године 1929 досегнут је, за отдашиње стање, максималан број посјетилаца, и све је било заповољно и сито. Хотели, пансијони, па и приватници, зарађивали су, непитајући ко је заслужан зато да све иде добро; а још се мање питало ко је крив због оног што још недостаје.

Услијед недостатка мјеста у хотелима, по већим центрима, људи су тражили и проналазили све више нових скровишта и по оним триморским и далматинским селима гдје прије тога ни највећи локални патријот није сањао да би икада какав »турист« допао да проведе ферије. Ту су нарочито Чеси играли видну улогу, дјеломично и због штедње, али понајвише ради потпуно мирна и лежерна живота, што су га могли несметано да проводе у тим забитним мјестанцима. Међутим, наш живаљ у тим селима, неук и жељан зараде, почео си је утварати да су њихова села нека богодана »ривијера«, »плаже«, и т. д. па је птрисвајао звучне називе и јурио за »пропагандом«, док су их одговорни фактори у томе својим пасивним — па често и активним — држањем бодрили, тако да се је њихов примитиван језик напунио суперлативима којих се још ни данас не можемо отрести. А људи добра памћења сјећаће се, до које се године још дијелио кукуруз у Далмацији и Лики, ради исхране т. зв. »пасивних крајева«...

Али је дошла реакција, као хладан туш. Поводом свјетске новчане кризе, број посјетилаца почео је да пада. Стечајеви и поравнања расту. Настала је јурњава за »кривцима«. Власти и све установе бивају бомбардоване »резолуцијама« и молбама, траже се мораторији, уредбе, закони, правилници, наредбе, одредбе. државне конвенције, компензације, санације, зајмови, отписи,

-136