Nova Evropa

Овако хаотично стање на подручју нашег туризма понукало је државну управу да загледа мало дубље у тај мутан проблем, па да пође путем законског уређења цијелога комплекса: да постави сваког на своје мјесто, и да му опредијели дјелокруг, правац рада, и компетенцију. Нећемо овдје набрајати све законске уредбе и прописе који су до данас по предмету туризма изашли; они који се тиме баве знају да тај материјал обухвата цијеле књиге, што је донекле и разумљиво, будући да ова најмлађа привредна грана одиста засијеца у васколики живот народа ноу све управне и техничке ресоре — државне и самоуправне —, па чак и у шриватан живот појединаца. Задржаћемо се мало само на оном што је најважније.

Законски прописи, наравно, не могу одједном да регулишу сва питања на опће задовољство. И они подлеже сталним измјенама. Организам туристичког закона је нарочито жив и реатгира на сваку ситницу, као најосјетљивији барометар: свака и најмања промјена у управи, у земаљској и иноземној политици, свако усавршење саобраћајне, грађевне, архитектонске технике, затим напредовање опћег социјалног и културног живота и сохватања, те разне друге крупније и ситније промјене у народном животу, изискују прилатођивање и допуне тих законских прописа, уредаба и правилника. Тек што се удовољило једној грани туристичке дјелатности, појављује се већ друга, па су и велики и напредни народи своје туристичке законе деценијама стварали и дотјеривали. Назпа законска уредба о туризму предвиba, да се сва дјелатност туризма у вези са комуналном политиком концентрира у опћини, гдје сваки грађанин може да учествује, те да на лицу мјеста и на дјелу покаже своју животну и радну способност, — да би се из најниже управне јединице и људске заједнице могла подизати туристичка кућа, по плану који та заједница сама или уз помоћ власти и других савјетника себи створи, али увијек у вези с осталом цјелином и коначним планом за цијелу земљу. Међутим, да сваки грађанин активно сарађује, не значи још да се свако може мијешати у све, те да са сваког свог путовања, из »утисака« што је у другим земљама скупио, одмах закључује и одређује шта би »требало« и код нас да се уведе или изгради. Туризам се не може схватити као дјелатност у којој свако може, без икаке муке и позитивног знања, и. без контроле и одговорности, себи приписивати заслуге, другима давати савјете, и грдити све и свакога, те стављати предлоге по своме мишљењу

"138